EU ne zaboravlja Srbiju
13. septembar 2011.
Dok, su evropska dvadesetsedmorica u prvom redu fokusiraju na iznalaženje rešenja koja podrazumevaju jačanje zajedničke ekonomske politike, pa i moguću izmenu Lisabonskog ugovora, Donald Tusk, premijer Poljske, zemlje koja predsedava Uniji do kraja godine, podseća da ekonomska kriza ne sme da naškodi naporima zemalja u procesu evrointegracija i finalizaciji poslova na njihovom evropskom putu:
„Želimo da osiguramo da aspiracije istočnih zemalja budu ispunjene. Tako radimo na pristupnom ugovoru sa Hrvatskom i želimo da preduzmemo nove korake koji se tiču Srbije“, izjavio je Tusk u Briselu.
Poljski premijer je tako, posle razgovora sa predsednikom Saveta EU Hermanom van Rompejem, uputio reči ohrabrenja zemljama u procesu evrointegracija. Istovremeno Tusk se založio i za određivanje konkretnog datuma za ulazak Bugarske i Rumunije u Šengensku zonu, kao i za napredak u odnosima EU sa njenim istočnim partnerima.
O evru uz dogovor svih 27 članica Unije
Razgovorima Van Rompeja i Tuska u Briselu preovladavale su ipak ekonomske teme. Za vreme poljskog predsedavanja očekuje se da se finalizira dogovor o jačoj i jedinstvenijoj ekonomskoj politici unutar Unije. Istovremeno, očekuju se i razgovori o mogućim izmenama u ekonomskom upravljanju evrozone, što su zahtevale neke od najjačih evropskih ekonomija, kao što su Nemačka i Francuska.
„Zemlje koje dele istu valutu zahtevaju bližu koordinaciju, ali i podležu jačoj kolektivnoj disciplini. To je nešto legalno. Istovremeno se očekuje i koherentnost cele EU i to je ono što je bitno“, naglasio je Van Rompej, ističući da će dogovor o jačanju efikasnosti, institucija i discipline u evrozoni biti predmet dogovora ne samo 17 zemlja koje dele istu valutu, već svih 27 članica Evropske unije.
Šta će biti sa Grčkom?
Istovremeno, sa sastanka Tuska i Van Rompeja upućene su i reči podrške naporima Grčke da ispuni dogovoreni program mera štednje, ili da ga na kredibilan način promeni, ukoliko se pokažu problemi u rezultatima.
„Na prvi pogled mere (vlade Grčke) su pozitivne i idu u dobrom pravcu, ali se čeka i ishod razgovora koji su upravo počeli. Čekamo savet Evropske komisije, Evropske centralne banke i MMF-a kako bio mogli da nastavimo sa programom finansiranja“, zaključio je predsednik Saveta EU Van Rompej.
Sledeća tranša ekonomske pomoći Atini, od osam milijardi evra, trebalo bi da bude odobrena do kraja meseca, a od nje bi mogla da zavisi i isplata oktobarskih plata i penzija, ali i mogući bankrot u ekonomski posrnuloj Grčkoj.
Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković