EU ne prepušta Balkan Rusiji | Evropa | DW | 27.08.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

EU ne prepušta Balkan Rusiji

Berlinska konferencija o Zapadnom Balkanu ima za cilj demonstraciju podrške i obnavljanje poruke privrženosti EU zajedničkoj budućnosti sa regionom. Istovremeno, i Berlin i Brisel žele da čuju istovetnu, uzvratnu poruku.

Najavljujući konferenciju, iz Berlina i Brisela stižu istovetne poruke. Portparol nemačke vlade, Štefen Zajbert, naglašava važnost razgovora o „otvorenim pitanjima“ u regionu i davanja „novog impulsa“ za njihovo rešavanje. „To se posebno odnosi na jačanje i podršku saradnji u regionu kao i na približavanje Uniji, ekonomsko, politički, ali i u oblasti vladavine prava. Nemačka stoji iza obećanja da evropska perspektiva Zapadnog Balkana postoji“, navodi Zajbert.

Brisel, sa svoje strane, „pozdravlja inicijativu Angele Merkel“ i ponavlja da su regionalna saradnja i upravljanje ekonomijom „ključni faktori“ procesa proširenja. „Biće to prilika za razgovore o prioritetima kao što su ekonomija, vladavina prava, obezbeđivanje stranih investicija, otvaranje novi radnih mesta“, kaže za Dojče vele, portparol Evropske komisije Peter Stano. I dok u Briselu najavljuju da je balkanski samit u Nemačkoj „prvi u nizu“ i da su sledeći već zakazani za 2015. i 2016. u Austriji, odnosno Francuskoj, evropski analitičari ukazuju na izostanak proširenja sa liste prioriteta EU, na „nacionalizaciju“ tog procesa od strane zemalja-članica, na vidno zaostajanje pojedinih zemalja regiona, ali i na važnu činjenicu da se sastanak organizuje u trenutku zategnutih odnosa Brisela i Moskve.

„Nacionalizacija proširenja“

Poznavaoci evropske politike već dugo ukazuju na činjenicu da je proširenje prestalo da bude jedna od „ključnih misija“ Evropske komisije i da je taj proces sve više vođen od strane Saveta EU, odnosno zemalja-članica: „Imamo nešto što se zove „nacionalizacija proširenja“. Zemlje-članice sve više učestvuju u ključnim odlukama u tom procesu, pre nego što bi se oslonile na preporuke Evropske komisije. To se posebno odnosi na Nemačku i njen Bundestag, koji je preuzeo gotovo ključnu ulogu u ocenjivanju procesa u regionu“, objašnjava za Dojče vele, Korina Stratulat, iz Centra za evropsku politiku u Briselu. Ona ocenjuje da na taj način proces proširenja, sa jedne strane, postaje inkluzivniji i demokratičniji, jer se umesto samo odluke Brisela traži i mišljenje nacionalnih parlamenta.

„Sa druge strane tu postoji rizik od preteranog mešanja tehnokratskih procedura u proces koji je već postavljen, što ga udaljava od već dogovorenog i dodaje nove uslove i pravila 'uz put', što izaziva frustracije kod onih koji rade na tom procesu, ali i kod građana zemalja aspiranata na članstvo“, kaže Stratulat i navodi primere uticaja odluke nemačkog Bundestaga na albanski zahtev za kandidaturu 2009. godine, ali i početak pregovora Srbije o članstvu, prošle godine.

Da se u proces pridruživanja danas sve više upliću i nacionalni interesi zemalja-članica, i to na način koji „nije uvek od pomoći“, smatra i Nikolas Vajt, ispred kancelarije „Nezavisni diplomata“. On naglašava da bi bilo bolje da je proširenje ostalo „visoki prioritet“ Evropske komisije, ali i dodaje: „Ipak, vrlo je važno da se ovaj sastanak održava u Berlinu. Kancelarka Merkel jeste vodeći političar u Evropi. Ona je dominantnija verovatno i od svojevremeno Helmuta Kola, koji je kao ravnotežu imao Francuze, čiji su lideri danas slabi. Dakle, sama činjenica da ona pitanje Balkana gleda ozbiljno u sred velike krize sa Rusijom, ukazuje da Evropa neće dići ruke od Balkana, da taj region ostaje evropski interes i buduća teritorija koja se neće prepustiti Rusiji. Čini mi se da se ovim sastankom šalje jasna poruka ne samo zemljama Zapadnog Balkana već i Moskvi“, zaključuje Vajt u razgovoru za Dojče vele.

Od Balkana se očekuje da dokaže svoj „evropski izbor“

Pored najava zvaničnog Berlina i Brisela, ali i očekivanja koja dolaze iz glavnih gradova zemalja učesnica konferencije, evropski analitičari u prvi plan dnevnog reda ove konferencije stavljaju upravo pitanje „posvećenosti zajedničkoj budućnosti“, što se u ovom trenutku direktno odnosi na pitanje veza Zapadnog Balkna, pogotovo Srbije, sa Rusijom: „Mislim da će EU na svakom koraku podsećati zemlje Zapadnog Balkana da ukoliko žele da uđu u 'klub', moraju da poštuju njegova pravila. Nije ovde samo pitanje trgovine, već čitavog pravnog poretka u EU, ali i balansa moći na kontinentu. Dakle, čuli smo da su Srbija, BiH i druge zemlje regiona napravile 'evropski izbor'. Ako jesu, onda to moraju i da pokažu“, smatra Nikolas Vajt.

Ocenjujući inicijativu Angele Merkel, na osnovu koje je došlo do organizacije sastanka u Berlinu, kao „pozitivnu i konstruktivnu, a ne kritičku“, iz Centru za evropsku politiku dodaju da će se pred regionalnim liderima „pogotovo onim iz BiH, Makedonije i sa Kosova“ u Berlini naći i pitanje njihovog zaostajanja u procesu evrointegracija: „Ova inicijativa povezana je i sa potrebom da se suočimo sa činjenicom da postoji nedovršeni posao na Balkanu. To jeste posebno važno u trenutku kada Rusija 'vežba mišiće' u komšiluku, a neke od zemalja Balkana stoje ili čak nazaduju u procesu približavanja EU. Zato je neophodna revitalizacija tog procesa, neophodno je da se pozitivni signal ovakvog angažovanja zemalja-članica materijalizuje u konkretne korake približavanja EU i balkanskih zemalja“, zaključuje Stratulat u razgovoru za Dojče vele.

Pred berlinski sastanak na vrhu, poznavaoci evropske politike i balkanskih prilika upozoravaju „Mostar, Banjaluku i Sarajevo“ da ne očekuju da će im njihovi „saveznici“ doći spolja i pomoći im da reše probleme, niti će se to dogoditi na sastanku sa Angelom Merkel. Liderima u BiH se još jednom poručuje da moraju međusobno da sarađuju na pronalaženju rešenja za svoju zemlju.