EU ne može da zahteva od Srbije priznavanje Kosova | Politika | DW | 18.09.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

EU ne može da zahteva od Srbije priznavanje Kosova

Zahtevi koje je delegacija vladajuće CDU iznela u Beogradu izazvali su veliku buru u Srbiji. Ovo je prvi put da se jedna poslanička grupa u Bundestagu u toj meri angažuje u procesu proširenja EU, smatra Dušan Reljić

European Union flags are seen together with Serbian flag in a flags-selling shop in Belgrade February 28, 2012. EU foreign ministers were discussing on Tuesday whether to recommend Serbia as an official candidate for the membership in the bloc , but a final decision could be taken at a summit of EU leaders on Thursday and Friday. REUTERS/Ivan Milutinovic (SERBIA - Tags: SOCIETY POLITICS)

Serbien EU Flagge

Zahtevi koje je delegacija nemačke Hrišćansko demokratske unije iznela u Beogradu izazvali su veliku buru u zemlji. Iz EK poručuju da nema nikakvih promena u uslovima za to da Srbija počne pregovore o članstvu s Evropskom unijom. O tome smo razgovarali sa Dušanom Reljićem, naučnim istraživačem na Institutu za međunarodne odnose i bezbednost u Berlinu.

Dojče vele: Koji je nemački ugao gledanja na uslove nemačkih parlamentaraca i putu Srbije ka EU? Da li je reč o kvalitativnoj promeni i strukturi moći u Nemačkoj?

Wer hat das Bild gemacht/Fotograf? Silvera Padori-Klenke Wo wurde das Bild aufgenommen: 1. März 2012 – Europäische Haus Wer oder was ist auf dem Bild zu sehen: Kornelia Utevska-Gligorovska, Botschafterin der Republik Makedonien und Dr. Dusan Reljic, Vorschungsgruppe EU – Außenbeziehungen der Stiftung Wissenschaft und Politik

Dušan Reljić

Dušan Reljić: Ovo je prvi put da se jedna poslanička grupa u nemačkom parlamentu u toj meri angažuje u procesu proširenja EU. To je verovatno, s jedne strane, proizvod procene da je situacija, zbog otvorenog kosovskog pitanja, do te mere komplikovana da je neophodno veliko angažovanje svih zainteresovanih da bi se ubrzala stabilizacija na jugoistoku Evrope. Nemačka ima više vojnika u međunarodnim mirovnim snagama na Kosovu (KFOR) nego bilo koja druga zemlja – preko 1500. S druge strane došlo je do promena u nemačkom zakonodavstvu, pre svega kroz Zakon o saradnji parlamenta i vlade oko pitanja koja se tiču EU. Zakon je usvojen septembra 2009. godine i ovlašćuje parlament da u većoj meri nego što je to ranije bio slučaj bude obaveštavan od vlade o svim aspektima evropske politike, pa i o politici širenja Evropske unije. U članu 10, koji se izričito odnosi na pristupanje EU, stoji da je savezna vlada obavezna da postigne saglasnost sa parlamentom pre nego što donese konačne odluke o proširenju Unije. Međutim, vladi ostaje pravo da po svojim procenama donosi i takve odluke koje ne moraju da budu u saglasnosti sa stavovima parlamenta.

Sudeći po reakcijama izgleda da ovoga puta nema konsenzusa sa Briselom?

Nameće se utisak da su i Brisel i predstavništvo Brisela u Srbiji bili iznenađeni inicijativom koju je izneo poslanik Šokenhof prošle sedmice u Beogradu. Predstavnik Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer ukazao je da je to „samo jedno mišljenje“. Prezicirao je da EU ima 27 država članica i isto toliko parlamenata i mnogo poslaničkih klubova i da jeste važno šta će oni reći, ali da će odluku o pristupnim pregovorima doneti šefovi država i vlada."

Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc (SPD) je nedavno rekao da Srbija mora da prizna Kosovo ako želi u EU. Kakav je konsenzus političke elite o Kosovu?

Der Präsident des Europäischen Parlamentes Martin Schulz PK mit dem serbischen Premierminister Ivica Dacic. Copyright: DW/Marina Maksimovic 4.8.2012 in Brüssel

Martin Šulc

Sa izuzetkom partije Levice, sve druge partije u nemačkom parlamentu su podržale nezavisnost Kosova. Drugo, opet sa izuzetkom Levice, sve načelno podržavaju politiku Savezne vlade koja ima deklarisani cilj da u što većoj meri utiče na normalizaciju prilika u jugoistočnoj Evropi tokom procesa proširenja EU. Ali, postoji i činjenica da od 27 zemalja EU, pet nije priznalo Kosovo i reklo bi se da nema ni nameru da to učini. Samim tim EU ne može da zahteva od Srbije priznavanje Kosova. Takođe, ne može ni da stupi u formalno-pravne odnose sa Kosovom, zato što za EU Kosovo pravno nije država. U svim dokumentima EU Kosovo se pojavljuje sa zvezdicom i objašnjenjem da je to na osnovu rezolucije 1244 Saveta Bezbednosti Ujedinjenih nacija. Međutim, isto tako važi da dokle god nije rešen međusobni odnos Beograda i Prištine, ni Srbija neće moći brže da napreduje ka EU. Neće na kraju moći ni da stekne članstvo u EU zato što će one 22 zemlje koje su priznale Kosovo reći da je za njih Kosovo država i da Srbija mora da nađe modus vivendi s Kosovom."

Kako ocenjujete nemačko-srpske odnose nakon formiranja nove vlade u Srbiji?

Primetno je da je nova vlada u Beogradu nastojala da što pre uveri pre svega one dve zapadne države koje smatra ključnim u celokupnom odnosu Srbije sa Zapadom da nema promene u spoljno-političkom kursu Srbije. To su SAD i Nemačka. Što se tiče privrednih odnosa, u ovoj godini se još više pokazuju posledice finansijske krize koja se u novije vreme prelila iz EU na prostor jugoistočne Evrope. To se vidi po smanjenju direktnih investicija, po sve težim uslovima trgovine i po tome što su zapadne banke, koje deluju u Srbiji i celoj jugoistočnoj Evropi, sve manje spremne da uđu u nove investicione poduhvate. Samim tim je za Srbiju izuzetno bitno da ojača odnose sa vodećom evropskom ekonomskom silom, Nemačkom, koja u ovom trenutku uprkos svemu i dalje ima privredni rast. Na kraju treba svakako naglasiti još jednu stvar. Nijedna druga država ne daje toliku bespovratnu razvojnu pomoć Srbiji kao što to čini Nemačka. Mislim da je to sada preko 120 miliona evra godišnje. Za Srbiju je i te kako važno da očuva tako značajnu podršku.

Autoka: Željka Bašić-Savić

Odg. urednica: Ivana Ivanović