EU mora da se menja | Evropa | DW | 28.06.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

EU mora da se menja

Političari u evropskim institucijama se pitaju kako dalje nakon bregzita? Gi Verhofštat, šef liberala u Evropskom parlamentu, zalaže se za malu, ali snažnu vladu Evropske unije.

DW: Gospodine Verhofštat, Vi kažete da Britanci nisu glasali protiv Evrope, već protiv Evropske unije. Šta je to što ne ide kako treba u EU?

Gi Verhofštat: Unija je konfederacija nacionalnih država koja zajednički mora da donosi odluke, ali koje uvek stižu suviše kasno i imaju slab efekat. To je problem. To smo videli na primeru izbegličke krize, onda kada smo pokušavali da delujemo u geopolitičkim krizama i u krizi evra. To više ne funkcioniše. Mi više nemamo Uniju koja može delotvorno da odgovori na izazove. Mislim da je to uzrok zbog kojeg ljudi odbacuju EU u pojedinim zemljama-članicama.

Da li je zaista odgovor na to još jača integracija, još tešnja Unija?

Moj odgovor nije više integracije, u svakom slučaju ne integracije na ovaj način. Ono što imamo jeste konfederacija. To je upravo suprotno od onog što nam je potrebno. Nama bi na primer bila potrebna jedna mala evropska vlada. Ne treba nam Evropska komisija sa 28 komesara, zato što imamo 28 zemalja-članica. Potrebna nam je privredna vlada za evrozonu.

Potrebne su nam – navodim i drugačiji primer – evropske obalske straže i granične zaštite. Jer, mi takođe imamo i zajednički Šengenski prostor. Potrebna nam je zajednička odbrana, u protivnom se ne može voditi zajednička spoljna politika kojom bi se odgovorilo na geopolitičke izazove. O tome se u suštini radi. Ako se to ne dogodi, mi ćemo imati sve više rederenduma u svim krajevima Evrope, na kojima će se odbacivati Evropa.

Ne bi li onda nacionalne države morale da još više suvereniteta i kompetencija prebace na centralne institucije u Briselu?

Ne, to nisu problemi koji zaista dotiču građane. Građane ne interesuje supsidijarnost, suverenitet i integracije, možda zato što ne razumeju o čemu se radi. Ono što ih interesuje jeste Evropska unija koja se brine o njihovim konkretnim problemima. To može da bude problem nezaposlenosti, bezbednosti ili problem fer useljeničke politike. Sada vidite da to EU ne može da postigne. I nije ni čudo što to ne može da uradi jer je bazirana na jednoglasnosti konfederacije. Pogledajte primer Sjedinjenih Država. One su na krizu na finansijskim tržištima reagovale veoma brzo. Nakon devet meseci sve je postignuto. A mi i sada, sedam-osam godina od početka finansijske krize, radimo na njenim posledicama. To je problem. Dakle, mi moramo da učinimo ono što je zaista neophodno. Mi ne bismo smeli jednostavno da kažemo: Britanci idu i mi nastavljamo po starom.

Gi Ferhofštat (63) je predsedavajući poslaničkoj grupi liberala u Evropskom parlamentu. Od 1999. do 2008. bio je premijer Belgije.