EU: Kvalitet Nutele isti i na zapadu i na istoku | Evropa | DW | 27.06.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Kvalitet namirnica

EU: Kvalitet Nutele isti i na zapadu i na istoku

Nema dokaza da se kvalitet namirnica koje se prodaju pod istim imenom razlikuje na istoku i zapadu Evrope, mada se trećina tih namirnica razlikuju po sastavu – tako bar tvrdi Evropska unija.

Više vlada istočnoevropskih članica Evropske unije 2016. je tvrdilo da se u njihovim zemljama prodaju namirnice lošijeg kvaliteta nego na zapadu kontinenta. Ukazivali su na to da je „uobičajena praksa proizvođača hrane i pića“ da na tržištu nude proizvode slabijeg kvaliteta – i to uprkos činjenici da je ambalaža potpuno ista kao i na Zapadu.

Slatki namaz Nutela koja se prodaje u Mađarskoj, tvrdila je nadležna ustanova za kvalitet namirnica u Budimpešti, nešto je „manje kremasta“ od Nutele u Austriji. Koka-kola iz mađarskih prodavnica, tvrdilo se tada, ima manje intenzivan ukus nego piće istog imena koje konzumiraju komšije sa zapada.

I u Slovačkoj se moglo čuti da proizvodi koji se nalaze na policama tamošnjih supermarketa često imaju nešto veći procenat masti – i manji procenat mesa nego istoimeni artikli u zapadnoevropskim zemljama. Slovaci su se žalili na to da se u proizvodima namenjenim potrošačima u toj zemlji umesto šećera koriste veštački zaslađivači, a umesto voćnih dodataka – veštačke arome.

Dvostruki standardi?

Pitanje o (navodnoj) diskriminaciji istočnoevropskih potrošača našlo se u martu 2017. čak i na dnevnom redu susreta na vrhu šefova država i vlada zemalja-članica Evropske unije. Komisija je nakon toga poručila da su u čitavoj EU uvedene jedinstvene test-metode, kako bi se utvrdilo da li zaista postoje dvostruki standardi.

Flaše Koka-kole

Isto pakovanje, drugačiji okus?

Nakon što su učestale žalopojke zbog (navodno) lošijeg kvaliteta proizvoda za istok Evrope, na primer reči je bilo o ribljim štapićima gotovo bez ribe, šef Evropske komisije Žan-Klod Junker lično se pozabavio tom temom i inicirao donošenje pravila kojima se zabranjuju dvostruki standardi.

Isto pakovanje, različit sadržaj

U jednoj studiji Evropske unije ipak nije moglo da se ustanovi da zaista postoje razlike u kvalitetu proizvoda, odnosno da se radi o sistematskoj diskriminaciji istočnih Eropljana. Evropska komisija je, doduše, početkom nedelje saopštila da je kod gotovo trećine analiziranih namirnica njihov sastav različit uprkos identičnoj ili sličnoj ambalaži – ali i da kod artikala koji su proveravani nije detektovan „jedinstven geografski obrazac“ na osnovu kojeg bi moglo da se kaže da se radi o diskriminaciji istoka Evrope.

U studiji EU se tvrdi da je kod devet odsto proizvoda ustanovljen različiti sastav artikala i to uprkos činjenici da su se nalazili u identičnom pakovanju. Kod 22 odsto su se nešto izmenjene namirnice ili pića reklamirale u sličnoj ambalaži. Evropska unija naglašava da razlike u sastavu „ne znače nužno da postoji i razlika u kvalitetu proizvoda“.

Predmet istraživanja Evropske komisije bilo je oko 1.400 proizvoda iz 19 zemalja, od kojih se deset nalazi na istoku Evrope.

Različiti ukusi i kulture

Krovna organizacija nemačkih brendova (Markenverband) pozdravila je rezultate istraživanja. „Nikada nije ni postojao jaz između Istoka i Zapada“, tvrdi se. Odstupanja koja su ustanovljena nastaju zbog razlika u sastavu proizvoda, dodaju iz te organizacije – i to zbog razlika u navikama i očekivanjima potrošača na nekom specifičnom tržištu, u nekoj konkretnoj zemlji EU, odnosno ukusima potrošača. „Zbog toga neki proizvodi ne mogu i ne bi trebalo da budu istog ukusa u svakoj zemlji“, naglašava Kristijan Keler, direktor Markenverbanda. I napominje da to uopšte nema veze sa slabijim kvalitetom.

Zabrana dvostrukih standarda dovela bi do toga da proizvođači više ne mogu da reaguju na regionalne želje potrošača, može se čuti iz krovne organizacije nemačkih brendova.

Prema mišljenju Evropske Komisije, nadležne nacionalne ustanove zemalja članica EU bi na osnovu ove studije sada mogle da „pojedinačno ispitaju sporne slučajeve kako bi utvrdile navode o obmani potrošača“, rekla je Komesarka za zaštitu potrošača Vera Jourova u Briselu. Ona je naglasila da Agencije za zaštitu potrošača putem novih propisa imaju neophodni alat za borbu protiv mogućih zloupotreba.

Komesar za obrazovanje i kulturu Tibor Navračič rekao je da su „rezultati studije mešoviti“. Iako ne postoji „jaz između Istoka i Zapada“ njega ipak brine što se skoro trećina uzoraka namrinica prodaju kao identične ili slične – uprkos različitom sastavu.

Vera Jourova je najavila da će novim propisima dvostruki standardi biti kažnjivi, te da će potrošači ubuduće moći da se oslone na to da se „sastav proizvoda tačno podudara sa informacijama na pakovanju“.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM