EU je štit kakvog nigde nema

Poslednja četiri dana samita Evropske unije bila mukotrpna. Na kraju je ipak postignut solidan dogovor. To je glavno. U poređenju sa traženjem kompromisnog rešenja u drugim slučajevima, budžetski pregovori su se završili čak jako brzo. Trajali su, gonjeni pandemijom, svega tri meseca – od nacrta do današnje odluke.

Reč ne treba tako često koristiti, ali dogovor je zaista – istorijski. Prvi put se Evropska unija zajednički zadužuje da bi ublažila ekonomsku krizu u zemljama članicama. Ono što je pre nekoliko meseci bilo nezamislivo – zajedničke obveznice i Unija zaduživanja – sada je stvarnost.

Istorijski ispravan korak je omogućen pristajanjem Nemačke da iz tabora zemalja koje odbijaju zaduživanje načini korak prema francuskom predsedniku i njegovom konceptu zajedničke budžetske politike. Ovaj preokret je verovatno najveći evropski politički čin Angele Merkel.

Posledice pandemije su prinudile 27 država članica EU na saradnju koja je donedavno bila nezamisliva. Zajedničko zaduživanje je dobrodošla mera, jer ona jedva da opterećuje nacionalne budžete. To je pozajmica od naredne generacije. To mora da se zna i da se kaže mladim ljudima. Oni će jednom morati da garantuju otplatu tih dugova. S druge strane, možda će upravo iz ovih fondova biti obezbeđeno njihovo školovanje ili njihovo radno mesto.

Smena epoha u Evropskoj uniji

Brz dogovor na samitu pokazuje svetu da je Evropska unija, uprkos svim razdorima i razlikama u stavovima sposobna da deluje kada je to preko potrebno. Unija je neka vrsta štita kakav ne postoji nigde u svetu. Ni u Americi ni u Aziji ni u Africi države ne dobijaju finansijske injekcije od supranacionalnih zajednica.  Iako je „štedljiva petorka“ htela da izdvoji manje, iako su zemlje koje primaju pomoć tražile više, na kraju su pobedili solidarnost i smisao za opšte dobro. Paket od 1,8 biliona je ogromna preraspodela sredstava od jačih ka slabijim. Ovaj samit u Briselu će, naposletku i kao uspeh nemačkog predsedavanja Evropskoj uniji, ući u anale kao  epohalan.

Jedina gorka pilula – na samitu učesnicima nije pošlo za rukom da finansijskim uslovljavanjem zauzdaju Poljsku i Mađarsku u njihovom kršenju principa pravne države. Usvojena je izuzetno meka regulativa za preispitivanje vladavine prava. Time se sačuvala opšta saglasnost prilikom glasanja. Problemi sa Poljskom i Mađarskom koje drsko koriste solidarnost drugih, a ne daju ništa zauzvrat, ostaju nerešeni. Briselski samit nije mogao da premosti sve razdore.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android