EU izvezla krizu na Balkan | Evropa | DW | 03.12.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

EU izvezla krizu na Balkan

Finansijska i ekonomska kriza u Evropskoj uniji i te kako se odrazila i na zemlje zapadnog Balkana. Njihov izlazak iz krize otežavaju velika zavisnost od Evropske unije i brojni nerešeni problemi.

Pre izbijanja ekonomske krize u Evropskoj uniji grčke banke bile su važan faktor na Balkanu. One su u više od 1.900 ekspozitura zapošljavale 23.000 ljudi i raspolagale kapitalom od 70 milijardi evra. Pored austrijskih i italijanskih, grčke banke su sa udelom od 15 odsto u ukupnom kapitalu svih banaka na Balkanu bile važne za tamošnje ekonomije – kod njih su se davali krediti. Pet godina nakon izbijanja ekonomske i finansijske krize u Grčkoj, sve se promenilo, kaže Franc-Lotar Altman, profesor Evropskih studija na Univerzitetu u Bukureštu. Iako su njihove ekspoziture u inostranstvu ostvarivale profit, grčke banke su zbog nedostatka kapitala u domovini bile prisiljene da povlače svoj kapital iz susednih država. „Time se u tim balkanskim zemljama povećala nestašica kredita“, objašnjava Franc-Lotar Altman.

Uska povezanost EU i zapadnog Balkana

Ali to nije jedini problem za region. Zapadni Balkan i te kako oseća posledice ekonomske i finansijske krize u Evropskoj uniji. Razlog za to je uska privredna povezanost sa Evropskom unijom. Zemlje tog regiona dve trećine svoje trgovinske razmene ostvaruju s članicama Unije. Smanjenje izvoza na to tržište, smanjenje stranih investicija, kao i pad uplata iseljenika u domaće banke doveli su do negativnog, odnosno samo do minimalnog rasta. Posledice su katastrofalne. Trećina stanovnika zapadnog Balkana živi u siromaštvu, nezaposlenost je ogromna i sve je više onih koji napuštaju domovinu u potrazi za nekim boljim životom.

Milica Delević

Milica Delević

Upravo takvu sudbinu region je želeo da izbegne kada se orijentisao ka Evropskoj uniji, a sada je doživeo da je upravo Unija ta koja je svoju krizu pretvorila u krizu država regiona, smatra Milica Delević, zamenica generalnog sekretara Evropske banke za obnovu i razvoj u Briselu. Toj izjavi nije protivrečio nijedan učesnik međunarodne konferencije Društva za jugoistočnu Evropu i fondacije „Fridrih Ebert“ u Berlinu. Nije bilo kritika ni na račun zaključka Milice Delević da će kriza dovesti do toga da se Evropska unija bavi samo sama sa sobom: „Sve dok se bavite nekim važnim poslom, imate malo vremena za nešto drugo.“

Ali balkanske zemlje bi ovu krizu mogle da iskoriste za sprovođenje strukturnih reformi. Posledice te „uvezene“ krize posebno su teške jer je region već ionako ima brojne nerešene probleme. Privatizacija se ne odvija svuda željenom brzinom, socijalni sistemi nisu efikasni, birokratija i politika često koče reforme.

EU mora više da zahteva

Za ekonomski prosperitet važno je i kvalitetno obrazovanje – a baš ono je na Balkanu problematično u odnosu na zapadnoevropske zemlje, kaže Gerald Knaus, predsednik Inicijative za evropsku stabilnost. Rešavanju tog problema, ističe on, nije pomoglo ni osnivanje novih univerziteta. Ista stvar je i sa srednjim školama. One za proizvodna zanimanja često se na zapadu Balkana smatraju „školama za one koji su zakazali“. Knaus smatra da se obrazovanje mora orijentisati prema potrebama privrede, ali to istovremeno znači da političke i obrazovne elite moraju da znaju u kom smeru će se njihova zemlja razvijati u idućih deset ili 15 godina. „Ta vizija nedostaje“, kaže Gerald Knaus.

Gerald Knaus

Gerald Knaus

On prenosi da je u mnogim razgovorima koje je vodio u regionu stekao utisak da i u strukturama u upravi vlada negativno raspoloženje prema preduzetnicima. Takvo gledište nije pogodno za stvaranje poverenja kod stranih investitora, ističe Knaus. A ista stvar važi i za preduzetnike koji potiču iz regiona, ali rade u inostranstvu. Oni se plaše rizika kod ulaganja recimo u šumarstvo u Bosni i Hercegovini, tekstilnu industriju u Albaniji ili prehrambenu industriju u Makedoniji. Tu bi važnu ulogu mogla da odigra Evropska unija. Knaus smatra da bi ona mnogo jasnije trebalo da definiše šta moraju da urade upravni organi da bi bili u stanju da regulišu ekonomiju na evropskom nivou. Godišnji izveštaji o napretku kandidata za ulazak u EU trebalo bi u tom smislu da budu konkretniji i kritičniji, smatra Gerald Knaus. On pri tome ističe da to ne bi značilo šikaniranje balkanskih država, već bi im to pomoglo u stvaranju privrede koje će biti konkurentna i izvozno orijentisana.

Autori: Panajotis Kuparanis / Andrea Jung-Grim
Odgovorni urednik: Ivan Đerković