1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Crveni tepih za goste na samitu u Tirani
Crveni tepih za goste na samitu u TiraniFoto: Bernd Riegert/DW

EU i zapadni Balkan: približavanje u Tirani

6. decembar 2022.

Nekada iza hiljada bunkera, sada na putu ka EU: Albanija organizuje samit EU i zemalja Zapadnog Balkana koje su voljni da se pridruže porodici EU. Ali put je naporan - za neke sve traje predugo.

https://p.dw.com/p/4KVoO

Sivi betonski bunker nalik na zakopanu pečurku stoji u malom parku na samo nekoliko metara od sportsko-kongresnog centra u kojem se održava samit Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana. Bunker je jedno od skoro 200.000 utvrđenja izgrađenih tokom komunističke diktature u Albaniji. Danas je betonski blok u centru grada deo spomenika žrtvama diktature. Zastave EU vijore se iznad bulevara na kome se nalazi bunker.

Bunker u Tirani
Bunker u TiraniFoto: Bernd Riegert/DW

Ovaj kontrast pokazuje koliko je u proteklih 30 godina dogurala nekada potpuno izolovana i osiromašena Albanija. Sastanak na vrhu 27 zemalja EU sa šest zemalja Zapadnog Balkana: Bosnom i Hercegovinom, Kosovom, Srbijom, Crnom Gorom, Severnom Makedonijom i Albanijom, održava se u sada modernoj Tirani, - prvi put u regionu zemalja kandidata.

„To je važan politički signal", rekao je visoki diplomata EU pre početka samita. On treba da pokaže da EU zaista ima ozbiljne namere po pitanju ulaska i prihvatanja zemalja Zapadnog Balkana u EU.

Stalno obećanja onima koji žele u EU

Slična obećanja nalazi se i u „Tiranskoj deklaraciji” koja će biti usvojena na samitu. Evropska unija od ovog leta zvanično pregovara o pristupnom sporazumu sa Albanijom i Severnom Makedonijom. Obe zemlje godinama čekaju na početak pregovora. Pregovori sa Srbijom i Crnom Gorom traju već nekoliko godina. Bosna i Hercegovina i Kosovo su još uvek u ranim fazama formalnog procesa pridruživanja. Nijedna od šest zemalja još nnema određen datum ulaska u EU.

Ursula fon der Lajen i Edi Rama, Tirana, 27.10.2022
Ursula fon der Lajen i Edi Rama, Tirana, 27.10.2022Foto: Gent Shkullaku/AFP/Getty Images

Za razliku od ostalih pet zemalja, Albanija nikada nije pripadala bivšoj Jugoslaviji i stoga zauzima posebnu ulogu - jer nije bila direktno uključena u sukobe i ratove koji su usledili nakon raspada Jugoslavije.

Nasuprot tome, neki bivši jugoslovenski entiteti imaju probleme i sukobe sa Srbijom, koja je nekada činila jezgro Jugoslavije. U ovom trenutku ponovo je u fokusu sukob Srbije i Kosova, koje Srbija tretira kao otcepljenu pokrajinu, a koju kao državu priznaju samo 22 od 27 članica EU.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučićzapretio je da neće doći na samit u Tirani. Prema poslednjim vestima, predsednik Vučić dolazi nakon što ga je u ponedeljak u Beogradu „obradio” specijalni izaslanik EU Oliver Varhelji i naterao ga da dođe.

Aleksandar Vučić
Aleksandar VučićFoto: Milos Miskov/AA/picture alliance

Rat u Ukrajini unosi dinamiku u razgovore 

„Ovo je naravno veoma važan politički događaj za Albaniju", rekla je za DW politikolog Klodijana Bešku sa Univerziteta u Tirani. EU ima potpuno novi pogled na Zapadni Balkan. „Rat u Ukrajini sada gura EU u nove sfere", kaže Bešku. Prepoznala je koliko je Zapadni Balkan geopolitički važan. Ne možete to prepustiti ruskim agresorima ili kineskim investitorima. „Nažalost, EU je trebao rat na sopstvenom pragu da bi to shvatila."

Balkan je od strateškog značaja već zbog toga što će budući transportni putevi od Crnog mora do Italije ići drumskim, železničkim i cevovodnim putem preko Bugarske, Severne Makedonije i Albanije. To se odnosi na energiju, na robu i oružje. Želja je da se izbegne moreuz na Bosforu i ruske teritorijalne vode u Crnom moru.

„Deklaracija iz Tirane" ima za cilj da istakne veze Zapadnog Balkana sa Zapadom i odbacivanje rata Rusije protiv Ukrajine. Diplomate EU pretpostavljaju da će i Srbija podržati ovu deklaraciju.

Aleksandar Vučić i dalje ide cik-cak kursom između Brisela i Moskve. Srbija se nije pridružila sankcijama EU protiv svog tradicionalnog saveznika Rusije. Izrazi simpatija prema Rusiji, od strane nacionalista, redovni su u Srbiji. Srbija će biti „ohrabrena" da se pridruži sankcijama, kao što je to učinila većina drugih zemalja zapadnog Balkana, rekao je visoki zvaničnik EU.

Moldavija i Ukrajina pokazuju: politička volja je odlučujuća

Ardian Hačkaj
Ardian HačkajFoto: Bernd Riegert/DW

„Rat nam je pokazao da tamo gde postoji politička volja, postoji i izlaz", rekao je za DW u Tirani Ardian Hačkaj, direktor Instituta za saradnju i razvoj, Istraživačkog centra za evropsku politiku. EU može da se dogovori oko kanidatskog statusa Republike Moldavije i Ukrajine za samo nekoliko nedelja jer je to politički poželjno.

Stoga, uz određenu dozu političke volje, mora biti moguće i ubrzati integraciju Zapadnog Balkana u EU. "EU sada zna koliko je Zapadni Balkan geopolitički važan. Ne bi trebalo da ostavi crnu rupu na mapi Evrope", smatra Hačkaj.

Pre samita, EU je pokušala da istakne uspehe u protekloj godini. Prema rečima visokih zvaničnika EU, otvoreni su pristupi boljoj saradnji u pristupu balkanskih zemalja unutrašnjem tržištu EU, roming se postepeno ukida do 2027. a ljudi sa Kosova će verovatno moći da uđu u EU bez viza do 2024.

„Ljudi ulaze u EU – pojedinačno"

Ardian Hačkaj smatra da dosadašnje pregovaračke metode rezultiraju sporim napretkom. EU stalno postavlja nove zahteve za reformama u zamenu za finansijsku pomoć. Prema Hačkaju, potrebno je više „kohezije", odnosno usklađivanja životnih uslova i standarda tamo gde je to već moguće. Ljudi ionako ne čekaju formalno pristupanje.

Ukrašena Tirana
Ukrašena TiranaFoto: Bernd Riegert/DW

„Ljudi već ulaze u EU, jedan po jedan", objašnjava Ardijan Hačkaj. Sednu u avion i traže posao u EU da sebi grade budućnost, što je već moguće. „Vlade pregovaraju i pregovaraju, a kada završe, više neće imati građana jer su već u Berlinu, Briselu, Rimu ili Kopenhagenu. Više ne čekaju, samo odu. I ne radi se samo o mladima, primećuje ovaj naučnik: Srednja Evropa privlači i porodice srednje klase."

Naravno, EU je prepoznala problem odliva mozgova, odnosno migracije obrazovanih. Programi dodatne ekonomske pomoći i investicija namenjeni su promociji privrede na Zapadnom Balkanu. Za sada, bez uspeha. Politikolog Klodijana Bešku kaže da su njeni studenti razočarani mukotrpnim, dugotrajnim i ponekad netransparentnim pristupnim pregovorima. Postoji neka vrsta političke iscrpljenosti. „Oni jednostavno odaberu prečicu i odu - uglavnom u EU." 

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.