1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Deutschland | Gaszähler
Foto: Christoph Hardt/Panama Pictures/picture alliance

EU i cena gasa: zajedno štedeti, zajedno kupovati?

20. oktobar 2022.

Sa samita Evropske unije Ukrajini će biti obećana dalja podrška, ali glavna tema biće posledice ruskog rata po evropsku privredu. Zemlje EU ne mogu da se slože oko toga kako reagovati na rast cena energenata.

https://p.dw.com/p/4IRRS

Belgijski premijer Aleksandar de Kro je uzdržan i proevropski orijentisan političar. Ali, uoči samita Evropske unije koji se održava u četvrtak i petak (20-21.10) njegove izjave su oštre. „Ovo je nedelja odluke“, naglasio je De Kro i objasnio da se zapravo radi o tome da li Evropska unija ima još uvek neki značaj usred dramatične ekonomske i energetske krize izazvane ruskim ratom protiv Ukrajine. „Ili ćemo uspeti ili zakazati. Prošlo je vreme izgovora“, rekao je premijer u belgijskom parlamentu. Dodao je da EU sada mora da uradi nešto ako želi da zaštiti preduzeća i domaćinstva od rasta cena energenata.

Belgijanac nije jedini premijer koji se zalaže za gornju granicu cene gasa pri kupovini na svetskom tržištu. Otprilike polovina šefova država i vlada od ukupno 27 koliko ih ima u Evropskoj uniji, zastupa taj stav. Takozvani „poklopac“ za cenu gasa prema njihovom mišljenu ne bi ništa koštao zemlje-članice, a mogao bi brzo da se uvede.

-pročitajte još: Ceh energetske krize biće pad standarda

Nemačka je protiv

Druga polovina zemalja EU, među kojima je i Nemačka, skeptična je prema tom predlogu. Prema njihovom mišljenju, paušalna gornja granica cene gasa mogla bi da dovede do nestašica ako se izvoznici gasa okrenu drugim mušterijama. „Brodovi s tečnim gasom plove tamo gde je najbolja cena gasa“, kaže jedan nemački državni činovnik uoči briselskog samita.

Fon der Lajen: Evropska komisija i dalje razmatra ideju o delimičnom ograničenju cene gasa
Fon der Lajen: Evropska komisija i dalje razmatra ideju o delimičnom ograničenju cene gasaFoto: Jean-Francois Badias/AP/dpa/picture alliance

I Evropska komisija odbija paušalni limit cene gasa. Umesto toga, predsednica Komisije Ursula fon der Lajen predložila je čitav niz mera za regulisanje tržišta.

Još nije odbačen model subvencionisane kočnice cene gasa. U Španiji i Portugaliji za struju koja se proizvodi od gasa potrošači plaćaju fiksnu, nisku cenu, a razliku između potrošačke cene i one na svetskom tržištu plaća država.

„Isplati se da se o tome razmisli na nivou Evropske unije. Ima još nerešenih pitanja, ali ne želim da zanemarim nijednu mogućnost”, rekla je Fon der Lajen u sredu (19.10.) u Evropskom parlamentu u Strazburu.

Nemačko „dvostruko bum“

U Nemačkoj bi od marta 2023. mogla da bude uvedena kočnica za cene gasa koja bi važila za termoelektrane na gas, ali i za domaćinstva i preduzeća koja se greju na taj energent. Stručnjaci smatraju da je model veoma skup. Zato je nemačka Vlada predvidela novo zaduženje u naredne dve godine koje bi iznosilo 200 milijardi evra. To su zapravo dve mere koje je nemački kancelar nazvao „dvostruko bum“, dajući im kolokvijalni naziv za eksploziju.

Zvog visokih cena energenata protestuje se u Francuskoj, Nemačkoj i drugim zemljama EU
Zvog visokih cena energenata protestuje se u Francuskoj, Nemačkoj i drugim zemljama EUFoto: Lionel Urman/abaca/picture alliance

Te mere kritikuju manje imućne zemlje u Evropskoj uniji, jer bi one poremetile tržišnu utakmicu u Evropi. One zahtevaju fondove za pomoć zbog visokih troškova energije na evropskom nivou, a ti fondovi bi se finansirali iz zajedničkog budžeta. Evropska unija bi, kao u slučaju fondova za obnovu posle pandemije, morala da se zaduži na zajedničkom, evropskom nivou i da te kredite uloži u subvencionisanje energije.

Filip Lausberg, analitičar briselskog trusta mozgova European Policy Centre, smatra da to ne može da se desi: „Veoma je komplikovano da se finansira limit cene gasa na evropskom nivou. Pre svih bogate zemlje kao Nemačka veoma nerado daju dodatan novac na evropskom nivou.“

Prilikom poslednjeg neformalnog samita Evropske unije u Pragu, Olaf Šolc je odbio ideju paušalnog limita za cene gasa i odbacio kritiku svojih mera, rekavši da su naposletku sve zemlje uvele pakete pomoći. I zaista, Francuska, Italija, Španija, Holandija kao i druge zemlje, izdvojile su na desetine milijardi evra za rasterećenje građana i privrednika.

Na poslednjem samitu u Pragu početkom oktobra, kancelar Šolc je branio svoje „dvostruko bum“
Na poslednjem samitu u Pragu početkom oktobra, kancelar Šolc je branio svoje „dvostruko bum“Foto: Kay Nietfeld/dpa/picture alliance

Belgijski premijer Aleksandar de Kro je priznao da je za ostatak EU naravno od koristi ako Nemačka spreči kolaps svoje ekonomije. Ne samo da je Nemačka najveća evropska ekonomija i izdvaja najviše novca za evropski budžet, već je njena privreda tesno isprepletena sa svim drugim zemljama Unije.

Uključiti i zemlje zapadnog Balkana

Predsedavajući Evropskom savetu Šarl Mišel, koji će voditi briselsku sednicu samita, više bi voleo da se raspravlja samo o predlozima Komisije, kako bi izbegao svađu. Za njega je štednja energije na prvom mestu. Onda dolazi zajednička kupovina gasa, koju će obavljati evropske firme, kako bi objedinili snagu na tržištu. Ideja je da se 15 odsto gasa za skladištenje kupi po najnižoj mogućoj ceni.

Osim toga, članice EU bi trebalo da se obavežu na uzajamnu pomoć ako dođe do nestašica. Mišel smatra da se mora osnažiti evropska solidarnost. Evropska komisija je predložila da promeni namenu za 40 milijardi evra iz regionalnih razvojnih fondova, kako bi subvencijama za energiju pomogla najsiromašnijim članicama.

Prema predlogu komisije Evropske unije, u zajednicu nabavke gasa i u solidarnost EU trebalo bi uključiti i zapadnobalkanske zemlje, kao i istočne kandidate za prijem, Ukrajinu i Moldaviju.

Poreklo gasa koji se koristi u Nemačkoj
Poreklo gasa koji se koristi u Nemačkoj

Fer cena tečnog gasa trebalo bi da se formira na osnovu novog mehanizma koji bi zamenio stari (TTF) koji je bio usmeren na gas iz gasovoda. Stručnjak Lausberg smatra da je to teoretski dobra ideja, ali da je u praksi teško ostvariva: „Ako uvedete novi indeks, onda bi učesnici na tržištu morali hteti da ga primenjuju, iako je nov i nemaju u njega poverenja. Za to je potrebno vreme i morate da stimulišete upotrebu indeksa“. On dodaje i da je upitno da li bi tako pala cena gasa.

Nove sankcije za Iran?

Više sloge je primetno među članicama EU kada se radi o stavu prema Iranu. Šefovi država i vlada žele da kazne Teheran novim sankcijama, jer Iran šalje Rusiji svoje vojne dronove. Njihova upotreba protiv civilnog stanovništva u Ukrajini poslednjih dana je izazvala veliko negodovanje. Iako i Iran i Rusija negiraju optužbe iz Brisela, jedna portparolka Komisije izjavila je da EU sada raspolaže s dovoljno dokaza da bespilotne letelice koje upotrebljava Rusija potiču iz Irana.

Posledice napada ruskog drona iranske proizvodnje na jedan stambeni blok u Kijevu 17. oktobra
Posledice napada ruskog drona iranske proizvodnje na jedan stambeni blok u Kijevu 17. oktobraFoto: Oleksii Chumachenko/ZUMA/IMAGO

U ponedeljak (17.10) su šefovi diplomatije zemalja Evropske unije usvojili paket sankcija protiv iranskog rukovodstva. Pripadnici iranske verske policije koje EU smatra odgovornim za smrt dvadesetdvogodišnje Mahse Amini neće smeti da putuju u EU ili da raspolažu imovinom u EU.

Amini je bila uhapšena zbog pogrešnog nošenja svoje marame i pretpostavlja se da je umrla nakon što su je pripadnici verske policije zlostavljali. Njena smrt pre četiri nedelje izazvala je proteste širom Irana. Režim je reagovao primenom sile.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.