EU daje Rusiji nedelju dana vremena | Evropa | DW | 31.08.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

EU daje Rusiji nedelju dana vremena

Federika Mogerini i Donald Tusk imena su koja će narednih godina predstavljati EU. Oni građanima Unije obećavaju “novu energiju”, ali da li če to biti dovoljnou trenutku kada ekonomska kriza ponovo kuca na vrata?

EU je dobila „novi tim“, „novo lice“ i „državnika pa svojoj meri“. Tako je sinoć, 30. avgusta, u Briselu predsednik Saveta EU, Herman van Rompej, predstavio buduću šeficu evropske diplomatije, Federiku Mogerini i svog naslednika, na mestu predsedavajućeg Evropskim savetom, Donalda Tuska.

Kao i pre pet godina, kada su po prvi put na ove pozicije, stvorene Lisabonskim sporazumom, izabrani Ketrin Ešton i Herman van Rompej, i ovoga puta sve zemlje članice morale su da pronađu konsenzus i balans u čitavom nizu “uslova i interesa”, koje sa sobom nose najznačajnije pozicije u EU. Tako se za mesto šefa evropske diplomatije, ujedno i potpredsednika Evropske komisije, očekivao kandidat iz redova socijalista, s obzirom na izbor Žana Kloda Jukera, kao konzervativca, na mesto predsednika novog saziva Komisije, koji bi trebalo da počne sa radom u novembru.

Angela Merkel und Donald Tusk

Merkel i Tusk

Takođe, zbog sve manjeg broja žena na vodećim funkcijama u Evropskoj komisiji, očekivalo se da bi odlazeću šeficu evropske diplomatije, mogla da zameni nova visoka predstavnica. Kao i pre pet godina, EU je i ovoga puta odlučila da svoju diplomatsku službu poveri ne tako poznatoj i u spoljnim poslovima ne mnogo iskusnoj političarki, šefici italijanske diplomatije, Federiki Mogerini. “Federika Mogerini će biti novo lice EU u našim svakodnevnim poslovima sa međunarodnim partnerima”, izjavio je predsednik Saveta EU, Herman van Rompej predstavljajući evropskim medijima okupljenim na samitu u Briselu 41-godišnju Mogerini, koja se, kao najmlađa na toj funkciji u istoriji italijanskih vlada, od februara ove godine nalazi na mestu ministarke spoljnih poslova Italije.

Prvo pitanje koje su novinari uputili budućoj visokoj predstavnici EU odnosilo se upravo na “nedostatak iskustva”: “ Imam 41 godinu, i to je nešto što ne može da se promeni. Lakše mi je kada znam da je premijer Italije još mlađi od mene. Postoji nova generacija i među evropskim političarima i dobro je što mogu da se predstave građanima EU i premoste jaz koji se ponekada oseća“, odgovorila je Mogerini dodavši da iza sebe ima 20 godina institucionalnog „iskustva u diplomatskim i evropskim poslovima“.

Federiki Mogerini, pored „političkog neiskustva“, pripisivao se i proruski stav tokom ukrajinske krize. Buduća šefica evropske diplomatije kaže da „potpisuje“ reči svoje prethodnice, Ketrin Ešton, da „vojni put nije rešenje“ i da se i pored sankcija „diplomatski kanali“ sa Rusijom moraju držati otvoreni i poručuje: „Moja namera je jasna. Želim da uložim svu svoju energiju radeći u interesu svake zemlje članice EU i svih građana EU.“ Frederika Mogerini, koja od 1. novembra preuzima funkciju visoke evropske predstavnice za spoljnu politiku i bezbednost, u svojstvu šefice italijanske diplomatije krajem prošlog meseca posetila je Beograd i tom prilikom poručila da „ceni kontinuitet prijateljskih odnosa sa Srbijom“ i dodala da će „i dalje podržavati evropsku perspektivu Srbije, kao nastavak dijaloga s Prištinom.“

Nova energija i svežina na čelu EU?

Da li je kao „kontrateža“ Italiji i njenoj, kako u nekim prestonicama EU ocenjuju, „mekoj“ politici prema Rusiji, na mesto predsedavajućeg Savetom EU došao upravo predstavnik zemalja koje zagovaraju „tvrdu liniju“ prema Moskvi, premijer Poljske, Donald Tusk? U Savetu EU tvrde da to nije razlog imenovanja Tuska: „ Donald Tusk nije kompenzacija ni za koga. On zaslužuje ovu poziciju jer je ono što jeste“, odgovara odlazeći predsednik Saveta EU, Herman van Rompej. U Briselu Tusk slovi za političkog veterana, koji je na čelu Poljske već dva mandata (od 2007. godine), a jedini je premijer u Uniji čija zemlja nije ušla u recesiju tokom ekonomske krize.

Brüssel Mogherini Tusk 30.08.2014

Mogerini i Tusk

Kritičari će pak ukazati na činjenicu da novoizabrani predsedavajući Evropskim savetom, u trenutku kada ekonomska kriza ponovo kuca na evropska vrata, dolazi iz zemlje koja sama ne koristi zajedničku evropsku valutu. Dodaće i činjenicu da poljski premijer, kao buduća glavna „spona“ između zemalja članica, ne govori ni engleski ni francuski: „Usavršiću svoj engleski do 1. decembra. Ništa ne brinite”, odgovorio je Tusk nakon izbora u Savetu EU. Tusk, nekadašnji antikomunistički aktivista, danas lider stranke desnog centra, jedan je od najozbiljnijih zastupnika „evropske ideje“ i prvi lider zemlje jedne istočnoevropske zemlje na ovako visokoj poziciji u EU: “Uveren sam da će ono što sam do sada radio, kao i lično iskustvo i naš evropski san biti značajan izvor energije koja je potrebna Evropi sada ali i ubuduće“, poručio je 57-godišnji Tusk.

Pored insistiranja na evrointegracijama svoje zemlje, ali i bivših sovjetskih republika, poljski premijer, u atmosferi rastućih tenzija u Ukrajini, zalaže se za jače prisustvo NATO u istočnoj Evropi.

Sledeće nedelje nove evropske sankcije Moskvi?

Iako je bilo planirano da izbor šefa diplomatije i predsednika Saveta EU bude jedina tema vanrednog sastanka evropskih lidera u Briselu, situacija u Ukrajini, koja se, prema rečima evropskih zvaničnika, „iz dana u dan drastično pogoršava“, ponovo je došla u prvi plan. Ne samo da su kandidati za najviše evropske funkcije „procenjivani“ kroz svoj stav prema ukrajinskoj krizi, već su se evropski lideri dogovorili da, po ubrzanoj proceduri, već sledeće nedelje razmotre nove sankcije prema Moskvi: „Svi smo svesni da moramo brzo da reagujemo i tragičnog gubitka života na terenu kao poslednjih dana tako i verovatno u narednim danima.

Evropska komisija već je pripremila predlog (novim mera). Konsultacije i odluke zemalja članica očekujemo sledeće nedelje“, izjavio je predsednika Saveta EU, Van Rompej. Brisel je zvanično upozorio Moskvu da će „platiti visoku cenu“ ukoliko nastavi da doprinosi eskalaciji situacije u Ukrajini. „Sankcije nisu same sebi cilj, već sredstvo da se ruskim vlastima pokaže da u 21. veku takvo ponašanje nije prihvatljivo, kao i da ih pozovu da se urazume i konstruktivno sarađuju sa EU i Ukrajinom“, poručio je predsednik Komisije EU, Žoze Manuel Barozo. On je upozorio Moskvu na „još jednu dimenziju“ ukrajinske krize, a to su odnosi Rusije i EU:

„Ako ne bude promene u ponašanju ruskog rukovodstva i ako ne dođe do konkretnog političkog procesa, plašim se da će dalja eskalacija prilika odnose koje su u interesu i EU i Rusije učiniti nemogućim.“ Iz Brisela poručuju da EU nije u interesu konfrontacija sa Rusijom. Istovremeno dodaje se da se od ruske strane očekuje da „prepozna značaj odnosa sa EU i zemljama članicama“ i ne dozvoli da međusobni odnosi Rusije i EU dođu do „tačke sa koje povratka neće biti.“