EU čeka na novu rezoluciju UN-a

Mediji su rezultate i tok jučerašnje rasprave o Kosovu predstavili mnogo negativnije nego što je ona bila, tvrdio je danas nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer i ponovio da je Evropska unija jedinstvena u podršci procesu iznalaženja rešenja za kosovski status. O Kosovu ćemo ponovo raspravljati kada pregovori u Savetu bezbendosti o predlogu statusa počnu, dodao je Štajnmajer.

Nemačka je kao predsedavajući Unije početkom sedmice bila izrazila izričitu podršku predlogu statusa koji podrazumeva nezavisnost uz privremeni međunarodni nadzor. Šef njene diplomatije ocenio je sada u Bremenu da nema kontradiktornosti između te izjave i sinoćnjeg saopštenja sa neformalnog ministarskog sastanka u kojem se podržava samo proces rešavanja statusa.

„Zajedička evropska pozicija je utvrđena. Ovo je sada novi proces, proces u Savetu bezbednosti. U njemu su sada predlozi koji su prvobitno bili predlozi Martija Ahtisarija a koje je sada prihvatio i podržao generalni sekretar Ujedinjenih nacija. Na članicama Saveta bezbednosti je da utvrde kako treba da teče dalji proces. Dogovoreno je da – ako pregovora o predlogu uopšte bude – na evropskom nivou nastavimo konsultacije o tome kako ići dalje.“

, istakao je Frank-Valter Štajnmajer. Tokom debate o Kosovu u Evropskoj uniji nekoliko ministara se usprotivilo otvorenoj podršci nezavisosti. Šef slovačke diplomatije Jan Kubiš potvrdio je da je na njegov zahtev u saopštenje sa sastanka uneta odredba po kojoj Savet bezbendosti treba razmotri plan Martija Ahtisarija i usvoji rezoluciju koja će uzeti u obzir legitimne interese Beograda i Prištine. Kubiš je ukazao:

„Važno je da se izbegnu jednostrani potezi koji mogu da destabilizuju region. Bez obzira kakvo rešenje u Savetu bezbednosti bude usvojeno ono ne sme da predstavlja međunarodnopravni presedan. Najpre Beograd i Priština treba da utvrde šta su njihovi legitimni interesi a na osnovu toga treba utvrditi da li je moguć dalji napredak. Nova rezolucija će morati da uzme u obzir činjenicu da obe strane nisu zadovoljne dosadašnjim ishodom.“

Za vođenje računa o interesima i problemima Srbije založio se i nemački minstar Štajnmajer ali ih je on izložio nešto drugačije:

„Niko ni među članicama Evropske unije, a svakako ne ni predsedništvo, ne negira da moramo da pazimo na Srbiju. Naravno da se Srbija nalazi pred posebno teškim iskušenjem. Proecs formiranja vlade traje, predstoji rešenje budućeg statusa Kosova a sama zemlja je u sred procesa reformi. To su sve velika opterećenja i Evropa stoga ima posebnu odgovrnost da obezbedni stabilnost Srbije. To činimo i kroz razgovore koje evropska trojka vodi sa predsednikom Borisom tadićem – u poslenje tri nedelje je imala dva – u kojima smo razgovarali o ponudama koje Evropa novoj vladi u Beogradu treba da pruži. U to svakako spada i pitanje pod kojim uslovima mogu da budu obnovljeni pregovori o stabilizaciji i pridruživanju. U to spadaju vizne olakšice i naučna odnosno studentska razmena. I predsednik Srbie to vidi kao odgovarajući signal da je Srbija i dalje dobrodošao partner Evrope.“

Sveobuhvatnije vizne olakšice i jačanje akademske razmene sa Srbijom predložile su Austrija, Češka i Mažarska. Otvorenu suzdržanost prema Ahtisarijevom planu pokazali su Grčka i Rumunija. Španski ministar spoljnih poslova Migel Anhel Moratinos istakao je da Evropska unija nema nikakav rezervni plan za rešenje kosovskog statusa. Moratinos je primetio da tek predstoje novi diplomaski napori u Njujorku:

„Nova rezolucija Saveta bezbenodsti mora da bude proizvod pregovora i razgovora svih strana, uključujući i Rusiju. Španija se oduvek zalagala da za Kosovu bude nađeno rešenje koje bi bilo prihvatljivo za obe zainteresovane strane. Pozdravili smo napore Martija Ahtisarija ali je potrebno da se obrati posebna pažnja na Srbiju, uvaže teškoće sa kojima se ona suočava kako bi mogli da računamo sa podrškom i razumevanjem te zemlje.“

Slične stavove izneo je i šef italijanske diplomatije Masimo Dalema. Nemački ministar Štajnmajer je izrazio ličnu podršku Ahtisarijevom predlogu:

„Ne znam da li ima dobrog rešenja za status Kosova. Od onih koja nisu toliko dobra ono koje je predloženo po mom je mišljenju jedno od boljih. Sada je tema u Savetu bezbednosti. Napori da se na pregovorima u Beču dođe do dogovornog rešenja između Prištine i Beograda nisu bili uspešni. Činjenica da nije bilo uspeha jeste razlog zašto je sada predlog u Savetu bezbendosti. Sada na osnovu tog predloga treba pokušati sačiniti ststusne odrednice koje bi mogle da budu osnova za buudće uređenje pravnih odnosa. Do toga može da dođe samo kroz novu rezoluciju Ujedinjenih nacija. Ako rezolucije nema sadašnje pravno stanje se neće promeniti: UNMIK ostaje nadlećan a mogućnosti nas u Evropi da oformimo civilnu misiju za pravnu državu neće biti iskorišćene. Zato nam je neophodna nova rezolucija i to i nama u Evropskoj uniji ali još više i zainteresovanim stranama na samom Zapadnom Balkanu.“

Filip Slavković