Estonska očekivanja: šta će reći Obama? | Politika | DW | 03.09.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Estonska očekivanja: šta će reći Obama?

Predsednik SAD, na putu ka samitu NATO u Velsu, posećuje Estoniju koja očekuje da će se Obama založiti za povećano prisustvo snaga. Da li je to realno?

Pre malo više od nedelju dana, tik uoči poslednjeg napada proruskih separatista u istočnoj Ukrajini, snage Kijeva zaplenile su teško naoružanje druge strane. To je oružja koje koristi isključivo ruska vojska, a dokumenta zarobljenih boraca ukazuju na to da nisu u pitanju proruski odmetnici ili lokalni teroristi, već oružane snage Moskve.

Ispitivanje je pokazalo da oružje i vojnici dolaze iz jedne od najprestižnijih ruskih vojnih jedinica – elitne pskovske vazduhoplovne divizije. Naravno, sve su to laži i izmišljotine, tvrde ruski zvaničnici – sve osim tajnih sahrana koje su počele prošle nedelje u Pskovu, pri čemu su porodice stradalih vojnika ostale bez odgovora na pitanje šta se desilo s njihovim muževima, sinovima i očevima.

Ali Moskva je skoro pa priznala da su njihove snage bile u Ukrajini kad je ta grupa ruskih vojnika zarobljena. Anonimni izvor iz ruskog Ministarstva odbrane kaže da su oni „slučajno zalutali u Ukrajinu, dok su bili na graničnoj straži“. Grad Pskov na severozapadu Rusije je samo 50 kilometara udaljen od granice Estonije i Litvanije, odnosno granice NATO. Imajući u vidu takve okolnosti u Ukrajini, potpuno je razumljivo zašto su Estonci, Litvanci, Letonci i Poljaci zabrinuti. Jer šta bi odvratilo Putinove padobrance iz Pskova da iz bilo kog razloga zalutaju preko granice koja je im je na dohvat ruke, ako to čine i u hiljade kilometara udaljenoj istočnoj Ukrajini?

Neverovatan scenario?

Koliko god se činilo neverovatno da bi takav scenario mogao da se odigra u stvarnom životu, nije na odmet biti oprezan. Još proletos je odlučeno da je u istočnom delu Alijanse potrebno pojačano prisustvo snaga koje će omogućiti bezbednost. Prve mere već su sprovedene, s očekivanjem da će lideri NATO odobriti i više od toga na samitu u Velsu ove nedelje.

Raimo Poom Porträt

Raimo Pum je šef spoljopolitičke rubrike estonskog lista Esti Pevalet i internet portala delfi.ee

Na osnovu toga lako je zaključiti da će američki predsednik Barak Obama tokom posete Talinu u sredu (3.9.) doneti neke dobre vesti. Prvo, naravno, on će biti tu da lično uveri Estoniju i druge baltičke države da je SAD posvećena NATO i čuvanju njegovih granica, kao i da poruči Vladimiru Putinu da i ne pomišlja da se u te krajeve petlja.

Posetom zemlji koja zaista izdvaja dva odsto bruto društvenog proizvoda za odbranu i koja je uvek obezbeđivala značajna sredstva za misije NATO, Obama će takođe poslati poruku ostalim članicama Saveza. Izdvajanje Estonije kao pozitivnog primera za ostale zemlje sigurno će podstaći njihovo samopouzdanje.

Ali na stranu simbolika – Estonci od Obame očekuju da se založi za konkretne mere koje će omogućiti obećano povećano prisustvo NATO. Oni očekuju potvrdu da će te mere stupiti na snagu odmah – za početak privremeno, a onda možda i trajno.

Diktator u komšiluku

Ali tu već sve postaje veoma zamršeno. Kada je nemačka kancelarka Angela Merkel sredinom avgusta posetila Rigu, ona je isključila mogućnost „trajnog pozicioniranja borbenih trupa“ u regionu.

Reakcija u Talinu bila je na granici histerije i verovatno nepravedna prema kancelarki. Ona je, kako se ispostavilo, samo izgovorila ono što je već bilo usvojeno u pregovorima. Angela Merkel nije mogla da zna da su i lokalni političari i NATO lideri zaboravili da o tome informišu javnost.

NATO USA Truppen Landung Litauen Baltikum 26 .April 2014

Krajem aprila na Baltik, odnosno u Litvaniju, stigao je prvi kontigent od planiranih 450 američkih vojnika

Uoči samita NATO, generalni sekretar Anders Fog Rasmusen, kao i estonski političari, podigli su očekivanja u javnosti da će pomoć Estoniji biti veća i bolja, bez ulaženja u detalje. U očima prosečnog Estonca stvorila se slika kilometarskih tenkovskih kolona i hiljada savezničkih vojnika koji će marširati okolo.

Uspeh Obamine posete zavisi od toga šta će reći u Talinu, ali takođe i od toga da li će očekivanja smestiti u realan kontekst. Postoji i nekoliko stvari koje bi trebalo da budu izrečene protiv stalnog pomeranja tenkovskih kolona na putevima ili hiljada vojnika koji se spuštaju noću u barove u malom selu pored baze.

Ali opet, tu je diktator u neposrednom komšiluku, koji ne razmišlja mnogo da li će napasti komšije vojnom silom. A NATO može da bude garant odbrane od takvih lidera koji su laki na obaraču – samo ukoliko svoje mere uverljivo argumentuje.