Epidemija gripa, ćutnja o žrtvama | Evropa | DW | 20.02.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Srbija

Epidemija gripa, ćutnja o žrtvama

Više od 100.000 ljudi u Srbiji obolelo je od sezonskog gripa i to nije ništa nobično. Međutim, veći broj umrlih i čudnovati slučajevi iz Niša nailaze na zid ćutanja nadležnih. Epidemiolozi očekuju i drugi talas gripa.

Zaštitna maska je bila samo dekoracija – predsednik Vučić je, držeći je oko vrata, šetao kroz Institut za majku i dete u Beogradu i fotografisao se sa teško bolesnom decom. To bi još ostalo u okvirima neukusne kampanje kakve se Srbija nagledala da zemljom upravo ne hara epidemija gripa zbog koje su običnim smrtnicima posete bolnicama – zabranjene. Ali, kako je pojasnio ministar zdravlja Zlatibor Lončar, teško obolela deca „za koju je krajnje neizvesno šta će biti“ naprosto imaju želju da vide svog predsednika.

Ako niste predsednik, onda morate da se pridržavate mera. Recimo, po preporuci Ministarstva zdravlja se školska godina nastavlja tek iduće sedmice. Jer prema podacima Instituta za javno zdravlje „Batut“, broj obolelih ove sezone popeo se na 105.000, a broj žrtava od posledica gripa na 29.

Lončar kaže da je „velika većina pacijenata koji su umrli imala 'udružene bolesti' – hronične bolesti, dijabetes, povišen pritisak“, i da se „zdravstveni sistem spremio“, da „ima dovoljno respiratora i dovoljno leka tamiflu“. Ministar takođe ocenjuje da je epidemiološka situacija „u skladu sa kretanjem oboljenja za ovo doba godine“, a da se „ranijih godina dešavalo da od gripa u sezoni umre od 250 do 300 ljudi“.

„Srednji intenzitet“

Sezona gripa je uobičajena, kaže epidemiolog Branislav Tiodorović za DW, ali broj žrtava je neuobičajeno visok. „Ta žalosna činjenica odskače malo od podataka za prošlu i pretprošlu godinu kada je bilo 15, odnosno 17 umrlih. Pa i dalje je to uobičajena slika za ovo doba godine. Broj obolelih – a na to dodajte i 30 odsto onih koji se nisu prijavili – to je srednji intenzitet. Za Srbiju bi bio ozbiljniji intenzitet kad bi broj obolelih bio na primer preko 600.000“, objašnjava Tiodorović.

Ipak, čini se da je i ta epidemija „srednjeg intenziteta“ veoma opasna, i to ne samo po hronične bolesnike. Ove godine je, naime, među umrlima od gripa bilo i nekoliko potpuno zdravih i mladih osoba.

Slučaj treće žrtve gripa, devojke iz Niša, i dalje je ostao nerazjašnjen. Poznato je da je nekoliko puta bila u Hitnoj pomoći zbog visoke temperature, da je poslata na Kliniku za plućne bolesti i da je nakon toga dve sedmice bila pacijentkinja Infektivne klinike, gde je, zbog teške kliničke slike plućnog distresa, bila priključena na aparat za disanje. Teško oštećenje pluća na kraju se završilo smrću.

Serbien | Vučić Krankenhaus

Vučić, njegova svita i horda kamermana obilaze bolesnu decu tokom epidemije gripa

Nije poznato kako je, po svemu sudeći, zdrava devojka od 27 godina umre od posledica gripa. Upravo zbog tog slučaja, zdravstvena inspekcija  ispituje rad Hitne pomoći i niškog Kliničkog centra.

Istovremeno, Ministarstvo zdravlja ne odgovara na pitanja novinara o tome šta je utvrđeno ovom prilikom. Nakon nekoliko elektronskih pisama, telefonskih poziva i SMS-poruka, redakcija DW ostala je bez odgovora.

Klinički centar Niš je na pitanja odgovorio, ali na svoj način. Na pitanja koliko je ljudi trenutno na aparatima za disanje, koliko respiratora Klinički centar poseduje i zbog čega je vraćen pacijent iz Leskovca koji je pre tri dana takođe umro od gripa, odgovaraju da svoje izveštaje svakodnevno prosleđuju Institutu za javno zdravlje u Nišu, a ovi „Batutu“, pa da se tamo obavestimo.

Premalo vakcina

Epidemiolog Tiodorović kaže da, za razliku od 2009. i 2010. godine kada je broj obolelih bio znatno veći, na niškim klinikama sada ima dovoljno respiratora. Ostaje nejasno zašto pacijent iz Leskovca onda nije primljen na kliniku. Tiodorović kaže da bi zdravstvena inspekcija trebalo da reaguje posle svakog smrtnog slučaja.

„Da li su lekari Hitne pomoći mogli da prepoznaju grip? To je sam početak. Mogla je da ima i streptokoku, stafilokoku, anginu, infekciju, i verovatno da je onaj prvi koji ju je video i prepisao neke antibiotike. Ali pošto antibiotici ne deluju na virus – nisu delovali. I tu nema mnogo razmišljanja. Ako se pacijent vraća drugi, treći put, treba ga uputiti dalje. Videćemo šta će utvrditi inspekcija“, oprezan je Tiodorović.

Dok se čekaju nadležni da objave stvarnu sliku i rezultate inspekcije, doktor Tiodorović kaže da se očekuje novi, jači talas epidemije. On ukazuje i na razliku između dva termina – prijave epidemije, kao što je sada slučaj, i proglašenja epidemije. To mnogi, prema njegovim rečima, često mešaju.

Serbien | Grippewelle

U Kliničkom centru ćute o sumnjivim slučajevima

„'Prijava' podrazumeva da se zdravstveni sistem stavlja u poseban status, da se njegovi kapaciteti ozbiljno povećavaju. Pažnja lekara mora da bude povećana, pogotovo pedijatara i infektologa prema toj bolesti i stanju pacijenata koji kod njih dolaze. Ali, da i građani budu spremni da preuzimaju preventivne mere intenzivnije nego što to inače rade“, kaže naš sagovornik. „'Proglašenje' podrazumeva vanredno stanje. To znači, morate da zatvorite škole, obdaništa, pozorišta, ne mogu da rade, bioskopi… Svuda gde se ljudi okupljaju, masovni skupovi, svečanosti – sve to mora da se odloži.“

U poseban režim prema njegovim rečima spada i kontrolisani saobraćaj, kao i snabdevanje hranom i neophodnim proizvodima, što je Srbija imala samo u periodu epidemije variole vere 1972.

Vakcina je, dodaje epidemiolog Tiodorović, veoma sigurna zaštita i veliki uspeh je, smatra, što se ljudi poučeni iskustvom sada vakcinišu u većem broju. „Vakcina je jedina sigurna, ali nijedna vakcina ne štiti sto odsto. Njen uspeh ne zavisi samo od vakcine, zavisi i od organizma koji je primi.“

Prvi korak je napravljen, početak drugog polugodišta je odložen. Kako stručnjaci veruju da će se grip naredne godine vratiti još jači, lekari u niškom Domu zdravlja Niš kažu da će naredne godine poručiti 30 odsto više vakcina. Ove godine su potrošili svih 6.100 doza.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Reklama