Emancipovane žene bronzanog doba | Mozaik | DW | 13.09.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Arheologija

Emancipovane žene bronzanog doba

Sada dakle imamo i arheološki dokaz za ono što smo oduvek naslućivali: ne bira muškarac ženu – obrnuto je. A da bi to uradila žena je, barem ona od pre 4.000 godina, morala da krene na dalek put.

Ukoliko žene žele da zasnuju porodicu one postaju aktivne. Ukoliko im to ne pođe za rukom u njihovom neposrednom okruženju i muškarac iz snova se ne nađe negde u komšiluku, ona onda mora tražiti na udaljenijim lokacijama. To je danas tako, a to je očigledno bilo tako i pre 4.000 godina.

Na osnovu brojnih skeleta naučnici su više nemačkih instituta došli su do saznanja da su u bronzanom dobu mlade žene starosti od 17 godina pa nadalje kretale na dug put kako bi pronašle partnera i zasnovale porodicu. Rezultate istraživanja naučnici su objavili u američkom stručnom časopisu PNAS (Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America).

Osvežavanje genetike

„Sve ukazuje na to da su žene u bronzanom dobu bile ekstremno mobilne“, objašnjava Filip Štokhamer sa minhenskog Univerziteta „Ludvig Maksimilijan“. To su, kaže, pokazale i studije koje su prethodile. Do sada je uvek važilo da je muškarac kao ratnik odlazio u tuđinu, a da su žene za to vreme ostajale kod kuće. Ali bilo je upravo suprotno, ukazuje voditelj studije Štokhamer. On kaže da se kod nalaza muških skeleta nisu pronašli dokazi za to.

Filip Štokhamer smatra da su ta nova saznanja izuzetno zanimljiva. Ne samo da su žene time nesvesno obezbeđivale da se genetske zalihe osveže, već su, pretpostavlja taj naučnik, one time u daleka područja u koja su dolazila sa sobom donosile i veoma mnogo znanja – na primer o alatima i tehnikama za obradu metala. Jer, 84 mladih dama čije su kosture naučnici pronašli u nešto udaljenijim selima bavarskog dela doline Leh sve do jedne potiču iz naseljenih područja, verovatno oko današnjeg Lajpciga i Halea ili iz Češke. Ti regioni su, objašnjava Štokhamer, bili tada veoma razvijeni kada je reč o metalurgiji.

A gde su deca?

Put do doline Leh žene su prelazile pešice, a to je dobrih 500 do 600 kilometara. Ali kako naučnici uopšte znaju odakle te žene potiču? To su im otkrili njihovi kutnjaci. Svaki čovek naime u prvim godinama života pohranjuje male količine stroncijuma u kostima i zubima. Taj hemijski element ostaje u kostima i zubima još dugo nakon njihove smrti. Danas, hiljadama godina kasnije naučnici na osnovu sadržaja stroncijuma u zubima mogu da utvrde šta je određeni čovek jeo i odakle on odnosno ona dolazi.

Ono što je, međutim, čudno jeste da u spomenutoj dolini nisu pronađena deca tih žena –a malo je verovatno, kaže Štokhamer, da te žene nisu imale decu. On pretpostavlja da su deca poslata dalje kako bi se umrežila ili širila svoje znanje. To se sasvim tačno nikad neće saznati. Ipak, Filip Štokhamer je siguran da će mu pronađeni kosturi tu i tamo otkriti još koju zanimljivu tajnu.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Reklama

Jezik

default

Moderni srpsko-nemački

Od frajera, giliptera i hohštaplera preko kuplunga, šoferšajbne sve do drukara i kupleraja - nemačke reči prožimaju srpski književni jezik i sleng. Predstavljamo Vam neke od njih i njihove čudne puteve do Srbije.