Elefsina 2023: antičke misterije i industrija

Jednom je jedan umetnik rekao: „Ko uspe da promeni Elefsinu, moći će da promeni celi svet“. A postoji dovoljno razloga da se Elefsina promeni. Gradić sa 25.000 stanovnika nalazi se dvadesetak kilometara zapadno od Atine i nije ni lep ni živopisan. Grčka koju ljudi poznaju kao turističku destinaciju izgleda drugačije – gradići s uskim sokacima, ljudi u tavernama, tirkizno svetlucanje mora…

U Elefsini bi čovek uzalud tražio takve stvari. Umesto toga, skromna novogradnja, industrijske ruine, napušteni brodovi koji rđaju na groblju brodova. Ali, usred svega toga su i nasmejani, srdačni ljudi, lepo uređene bašte. Elefsina je nenašminkano lice Grčke: autentično, ćutljivo, dostojanstveno, puno ožiljaka.

Možda je to jedinstvenost Elefsine kao jednog od tri evropske kulturne prestonice 2023. – ona je najmanji i najstariji u dosadašnjem nizu gradova koji su dobili tu laskavu titulu. To je zavičaj Eshila, velikog antičkog grčkog pesnika.

U gradu će tokom godine biti održano 465 manifestacija na 30 različitih lokacija. Pod motom „Misterija preobražaja“, 192 grčka i 137 međunarodnih umetnika će u 17 umetničkih disciplina predstaviti svoj rad. U konceptu postoje tri tematska stuba: ljudi i društvo, životna okolina i rad.

Misterije juče i danas

Umetnički direktor je šezdesetšestogodišnji režiser i glumac Mihail Marmarinos. On pun entuzijazma objašnjava u razgovoru za DW mrežu manifestacija u arheološki značajnom mestu.

Antička Elefsina se nalazi u srcu današnjeg grada. Ljudi su pre više hiljada godina u Eleusinskim misterijama počeli baš ovde da se suočavaju sa zagonetkom smrti. U antičkoj Grčkoj je to bio jedan od najvažnijih kultova. Tada je na hiljade učesnika misterija dolazilo u Elefsinu – koja se tada zvala Eleusina – kako bi se zavetovali na ćutanje pred hijerofantom, glavnim sveštenikom Demetrinog kulta. Demetra je starogrčka boginja plodnosti.

Malo znamo o tim antičkim vremenima, ali od Starog veka Elefsina je suštinski uticala na život ljudi. „Na tom mestu je počelo kultivisanje pšenice za čoveka. Na tom mestu ljudi su napustili svoj nomadski način života, prestali su da se sele u potrazi za hranom“, kaže Mihail Marmarinos, koji izgleda zna svaki ćošak ovog magičnog mesta. On potom dodaje: „Kultivisanje zemlje samo po sebi je početak kulture.“

Marmarinos kaže da se u blizini nalazi Telesterion i opisuje ga kao prvo „neformalno“ pozorište na svetu. Neformalno je pošto u vreme nastanka tog mesta pozorište u formalnom smislu nije ni postojalo. Ali, još pre nastanka komedije i tragedije u Elefsini su se okupljali ljudi na misterijama.

Naredne godine će koreografkinja Saša Valc i režiser Johen Zandig tu izvesti „Human Requiem“, simbiozu zvuka, muzike, prirodnog svetla i ljudskog tela. Marmarinos kaže da bi trebalo da to estetsko iskustvo predoči posetiocima kako jezik sam po sebi nije dovoljan. I delo „Ma“ Romea Kastolučija biće izvedeno na istom mestu. Šta će publika videti i šta znači naziv, ostaje misterija sve do izvođenja.

Grad izbeglica

Industrija je još jedan istorijski stub grada. Ona je bila i blagoslov i prokletstvo. Blagoslov, jer je hiljadama izbeglica posle proterivanja 1922. iz Smirne, današnjeg turskog Izmira, ponudila posao i egzistenciju. A prokletstvo, jer su do devedesetih preovladavale rafinerije nafte, fabrike cementa i druge prljave industrijske grane, koje nisu donele samo blagostanje. Elefsina je deo zapadne Atike, regije koja u Grčkoj ima izuzetno visoku stopu oboljevanja od raka i veliku zagađenost životne okoline.

Ta industrija je u poslednje tri decenije doživela snažno opadanje što je Elefsini donelo ekonomski pad. Na mnogim mestima u gradu vide se napušteni industrijski pogoni. U okviru projekta evropske prestonice kulture jedna stara fabrika se obnavlja i pretvara u kulturni centar, čiji značaj bi trebalo da poraste i posle okončanja projekta. Prvu izložbu na tom mestu imaće Huan Santovala iz Kolumbije. On će tu stvoriti delo koje će biti posvećeno radnicima grada. U ostvarenju će učestvovati ljudi iz ove oblasti koji su radili ili još rade u fabrikama. Za svakog od njih će biti napravljen keramički šlem, koji će im biti predat posle izložbe.

Kultura i priželjkivanje ekonomskog zamaha

Još jedno mesto se intenzivno preuređuje – stara cedionica maslina, gde je između 1875. i 1960. radila uspešna fabrika sapuna. Sada je preuređuju u mesto susreta i umetnosti. Prva izložba će biti posvećena nekadašnjoj grčkoj ministarki kulture Melini Merkuri i njenom francuskom kolegi Žaku Langu. Melina Merkuri je 1985. predložila da se uvede tradicija proglašenja glavnih gradova kulture u Evropi, a Žak Lang je uradio mnogo na ostvarenju te ideje.

Odmah pored cedionice nalazi se pozorište na otvorenom gde će novosadsko Srpsko narodno pozorište, kao i pozorište iz južnokorejske prestonice Seula postaviti svoje predstave.

Impresivno je groblje brodova u zalivu Vliha. Sedamdeset rashodovanih brodova prepušteno je zubu vremena i zagađuju okolinu rđom i naftom. Za mnoge stanovnike to je već decenijama sramna mrlja na mapi grada. Uprkos tome, prekookeanski brodovi fasciniraju ljude. Koje priče oni pričaju? Na koji način će kulturna prestonica to iskoristiti? To ostaje još jedna misterija.

Stanovnici Elefsine od nove godine očekuju pre svega privredni zamah i zvanja kulturne prestonice. Nadaju se brojnim posetiocima iz sveta, ali i tome da ih državna uprava iz Atine neće zaboraviti kada sve prođe. Za tamošnje ljude dospevanje u epicentar kulturne pažnje znači priliku da urede i izgrade ulice, trgove i trotoare. Možda im nova godina donosi jedinstvenu šansu da polože kamen-temeljac za bolju budućnost.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.