Ekstremni pirsing je „in“ – što veći to bolje

Prošireni pirsinzi su uobičajeni već više hiljada godina, posebno u nekim azijskim zemljama. Mnoga afrička i južnoamerička plemena i danas koriste tu formu ukrašavanja tela. Trenutno je ta stara tehnika pirsinga takođe poznata i popularna u mnogim zapadnim zemljama. Pre svih, mladi ljudi dopuštaju da im se prošire, na primer, rupice na ušima.

„Kao prvo, na već probušeno uvo, stavim kremu kako bi štapić za proširenje rupe mogao bolje da prođe. Štapić se pri tom još i navlaži. On je već dva milimetra širi od rupe na uhu. Onda se štapić jednostavno provlači i to je to“, kaže Ana koja radi u jednom studiju za pirsing u Bonu.

Rafael (24) napravi grimasu kada mu Ana pritisne ušnu resicu. On želi da mu se rupa – koja se u „pirsing krugovima“ naziva „tunel“ – proširi sa 10 na 12 milimetara. A to jako boli. „Da, uvek boli, ali to nije neizdržljiv bol. Podnošljiv je“, kaže Rafael posle „zahvata“.

Rafael za sada ima samo dva pirsinga, mada je njegovo telo prekriveno brojnim tetovažama. On pripada takozvanoj „hard-kor“ sceni. To su ekstremne pristalice kulta tela, čiji se članovi ne plaše toga ni da razdvoje jezik na dva dela. Ali, pripadanje tim krugovima nije jedini razlog zašto on to radi: „To su estetski razlozi, jer mi se to dopada. Ali, s tim ima veze i moja dosada. To je nešto što je novo, što je okej, a i lepo je“.

„Buše“ se i maloletni i stariji

Dvadesetogodišnja Ana se upravo usavršava za pirsing. I ona sama na mnogim mestima ima takve ukrase. Nekoliko pirsinga na obrvama, na nosu, te tri na donjoj usni. Tu su naravno i tuneli na oba uha: „Već imam tunel širine 32 milimetra. Rado bih išla i do 40 milimetara. Ali, pri veličini od 30 milimetara teško je naći neki lepi ukras. Za sada je ovo dovoljno“.

Već oko godinu dana je „tunel“ u trendu u Nemačkoj. Anine mušterije su uglavnom mladi ljudi. Oni čak nisu ni punoletni, dakle imaju manje od 18 godina, i za pirsing im je potrebno odobrenje roditelja. No, i stariji ljudi prave pirsing.

Ova tradicija modifikacije tela postoji već više hiljada godina, na primer u Africi, Južnoj Americi i u Australiji. Ali, kako kaže medicinski psiholog Erik Kasten, motivi ljudi na zapadu su ipak nešto drugačiji: „Većina njih je već uradila pirsing i tetovaže i oni sada traže još ekstremnije načine kako bi izgledali individualnije“.

Cilj onih koji vole pirsing je taj da se razlikuju od drugih ljudi, te da dobiju nešto više samopouzdanja. A zbog toga rizikuju i svoje zdravlje. Naime, neprofesionalno urađeni pirsinzi mogu dovesti i do trajnih upala.

autori: Anja Zajler / Natalija Miletić

odg. urednik: Nemanja Rujević