Eksplozije u Zagrebu: terorizam ili amaterizam?

Samo dva dana nakon što je nepoznata osoba podmetnula eksplozivnu napravu na prugu u zagrebačkoj četvrti Podsused, Zagreb je potresla nova eksplozija. U noći sa četvrtka na petak, na autobuskoj stanici u Aleji Bolonje, detonacija je ranila jednu osobu, srećom lakše.

Podsetimo, na miniranu prugu, koja predstavlja deo najprometnijeg hrvatskog železničkog magistralnog pravca, naletela je lokomotiva teretnog voza, a celi incident prošao je samo uz materijalnu štetu. Da je kojim slučajem u pitanju bio putnički voz sa lakšom lokomotivom, posledice su mogle da budu i teže.

I dok su analitičari raspravljali može li se miniranje pruge podvesti pod terorizam, samo kilometar dalje od mesta prvog događaja, detoniran je eksploziv na autobuskoj stanici. Lakše povređena osoba medicinski je zbrinuta, a na ulice je izašla policija sa takozvanim „dugim cevima“. Nezvanični izvori govore kako je policija privela 14 osoba na informativni razgovor, dok su neki mediji javili da je povređeni muškarac zapravo počinilac.

Je li ranjeni ujedno i počinilac?

„Zašto se ta osoba našla na mestu eksplozije, policija tek treba da utvrdi“, rekao je novinarima načelnik zagrebačke Policijske uprave Goran Burušić koji je demantovao i medijske navode prema kojima je kod mesta prve eksplozije policija pronašla još dve naprave.

Burušić je potvrdio da je policija tragala za belim kombi-vozilom koje je viđeno na mestu prve eksplozije. On navodi samo da policajci tragaju i za belim automobilom koji je viđen kraj autobuske stanica pored koje je eksplodirala druga naprava. Svi policijski zvaničnici tvrde da za sada nema indicija da se radi o terorističkim napadima.

Hrvatska nema istoriju terorizma

I vojnopolitički analitičar Igor Tabak je pre nekoliko dana tvrdio da u slučaju eksploziva postavljenog na prugu isključuje mogućnost terorizma, ali sada za Dojče vele kaže kako je na putu da promeni mišljenje. „Prvi napad je izgledao mali, slučajan i relativno amaterski izveden. Gađan je cilj koji sam po sebi nema veći značaj, na mestu koje nije značajno samo po sebi i u doba noći kada tamo nema nikoga, pa je ostalo puno mogućnosti za druge motive. Drugi takav napad, komplikuje sliku“, kaže Tabak i dodaje da se, u slučaju dodatnih eksplozija, treba razmišljati i o širem kontekstu.

Hrvatska podmetnute eksplozije prvenstveno vezuje uz obračune takozvanog podzemlja, a o terorizmu se do pre nekoliko dana nije ni razmišljalo. Naš sagovornik podseća da je u Hrvatskoj sredinom 90-ih godina zabeleženo nekoliko „terorističkih momenata“, ali to je poglavlje prilično temeljno zatvoreno.

„Bilo je to vreme dok je kroz Bosnu i Hercegovinu prolazio 'krema' svetskog radikalnog islamizma. Nakon toga su se ponekad događali incidenti koji bi ličili na radikalni desni milje, ali to nikada nije bilo nedvosmisleno utvrđeno i nije dovelo do jasnog procesuiranja“, ukazuje analitičar i objašnjava da se radi o sporadičnim događajima koji se ne uklapaju u širu i koherentnu sliku.

Hrvatska nema tradiciju oružanog delovanja protiv države i sistema i to bi bila nova pojava na ovim prostorima. „S obzirom na ekonomsku krizu i napetosti između levice i desnice, pojava takvog otpora nije potpuno nezamisliva, ali bi predstavljala popriličan otklon od dosadašnjih obrazaca“, zaključuje vojni analitičar Igor Tabak.

Autor: Siniša Bogdanić, Zagreb
Odgovorni urednik: Ivan Đerković