Eksperimenti na životinjama

O sporu je organizovana i debata koju je prenosila televizija i u kojoj su učestvovali zaštitnici životinja, naučnici koji koriste životinje u eksperimentima i pacijenti kojima su pomogla medicinska istraživanja.Prvi je govorio Mel Bruton iz društva za zaštitu životinja koji je izjavio:

„Životinje pate to nam mora biti apsolutno jasno, one strašno pate tokom eksperimenata u Oksfordu ili u drugim laborartorijama“.

Bruton smatra da su te patnje nepotrebne, jer ispitivanja novih lekova ili medicinskih procedura na životinjama ne daju konačan odgovor na to kako će ljudi reagovati.Bruton kaže:

„Životinje nisu ljudi i eksperimenti na njima nikada nisu bile niti će biti najbolji put ka napretku.Živimo u 21.om veku, vremenu velikog tehnološkog napretka i na raspolaganju su nam sasvim nove tehnologije za istraživanja koja će koristiti ljudima“.

Bruton je podsetio i na nedavno ispitivanje lekova u jednoj londonskoj bolnici tokom koga je nekoliko ispitanika skoro umrlo, iako je lek predhodno proveren na životinjama i nije bilo nikakvih zabrinjavajućih propratnih pojava.Vreme je da se eksperimenti na životinjama zamene eksperimentima na tkivu ili usavršenim kompojuterskim modelima.

Medjutim, Tipu Aziz, profesor neurologije na Oksfordu, odbacuje tu ideju i kaže:

„Kada bi esperimenti na životinjama mogli da se zamene probama na tkivu ili kompjuterskim modelima - ni etički komitet, ni ministarstvo unutrašnjih poslova ne bi nam dozvolili eksperimente“.

Profesor Aziz naveo je i primer koristi od eksperimenata na životinjama, prodora koji bi bio nemoguć bez takvih ispitivanja. On je u studio doveo i pacijenta – Majka Robinsa kod koga je pre desetak godina ustanovljen Parkinson.Robins je ovako opisao stanje u kome je bio:

„Bio sam potpuno marginalizovan.Sedeo bih kod kuće u fotelji i gledao televiziju ceo dan – bio sam uplašen, anksiozan, depresivan, bio sam potpuno van sebe.Imao sam jako drhtanje ruku, tako da sam sve prosipao što je nerviralo porodicu.Moj život postajao je nepodnošljiv“, ispričao je Robins.

Danas živi mnogo srećnije i normalnije zahvaljujući dubokoj stimulaciji mozga koju je razradio profesor Aziz.Robins ima sićušne elektrode usadjene u mozak koje proizvode seriju malih elektrošokova koji potpuno otklanjaju tremor.Robins je i pokazao ulogu elektroda isključujući za trenutak elektrostimulaciju:

„Sada imam tremor na desnoj strani tela i ovako sam izgledao od trenutka kada bih ujutro otvorio oči pa sve dok ne bih uveče zaspao“, rekao je Robins.

Profesor Aziz kaže da njegov pacijent danas živi normalno zahvaljujući eksperimentima na majmunima i to ukazuje na ogroman značaj eksperimenata na životinjama.Aziz je rekao:

„Samo zahvaljujući istraživanjima na primatima mogli smo da pomognemo pacijentima koji su bili bolesni kao Majk“.

Profesor je dodao da su do sada od ugradjivanja elektroda korist imale desetine hiljada obolelih širom sveta.Cena u životima životinja, koje su uginule tokom eksperimenata, relativo je mala smatra professor Aziz:

“Da bi se došlo do rezultata koji su omogućili da se Majku u mozak ugrade elektrode upotrebljeno je u svetu oko 150 majmuna.Do sada operaciju, kao što je Majkova, imalo je 40 do 50 hiljada ljudi što znači da svi oni sada manje više normalno žive”, rekao je Aziz.

Medjutim, protivnici vivsekcije nisu uvereni u korist od eksperimenata na životinjama.Šeron Hou ukazala je na industriju kozmetika koja u Velikoj Britaniji više ne koristi životinje u eksperimentima.Istraživači su pronašli alternativne načine testiranja i Hou kaže:

“To pokazuje da su, čim smo zabranili eksperimente u kozmetici, pronadjene nove tehnike.Mislim da bi se slično dogodilo i u medicini – čim bi se zabranili esperimenti na životinjama bilo bi mnogo više inovativnosti i više bi se ulagalo u alternativne tehnike”.

Televizijska debita bila je zanimljiva, ali je svako ostao pri svom stavu – podela izmedju protivnika i zagovornika eksperimenata na životinjama dublja je nego ikada.