Ekonomski slom u najavi? | Politika | DW | 25.08.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Ekonomski slom u najavi?

Na berzama već danima padaju vrednosti – najpre u Kini, pa onda u čitavom svetu. Da li je to na pomolu nova kriza? Pre bi se reklo da je reč o „hlađenju pogona na normalnu temperaturu“, smatra Henrik Beme.

U suštini se još ništa nije dogodilo. Još su to „samo berze“ na kojima se oseća žestok potres. Da, dobro, svakog minuta vrednosni papiri u čitavom svetu vredni milijarde dolara pretvaraju se u ništavilo. Ipak, s obzirom na vrtoglave visine na kojima su se berzanski indeksi proteklih nedelja i meseci nalazili, taj pad sigurno nije nikakvo iznenađenje.

Naravno, postoji gomila loših vesti koje usijano tržište mora da pretrpi. One stižu pre svega iz Kine. Kad druga po veličini ekonomija na svetu ima takve napade slabosti, onda postoji razlog da svakog investitora oblije hladan znoj. Ali to nije jedini razlog. Tu su i druge ekonomske sile u nastajanju koje takođe zabrinjavaju: recimo Rusija oslabljena zapadnim sankcijama i domaćim problemima, ili Brazil koji, slično kao i Rusija, zavisi od izvoza sirovina, ali pošto su cene sirovina osetno pale i on je pao u recesiju.

Kuda sa novcem?

Bilo bi suviše jednostavno kada bi se uzroci tražili samo u poteškoćama tih zemalja. Sva ta eksplozija vrednosti na burzama i koja traje već sedmu godinu, na neki način je subvencionisana politikom centralnih banaka. Američki Fed i Evropska centralna banka još od sloma američke investitorske kuće „Leman braders“ u tržište novca upumpavaju bilione evra i dolara, dok kamate drže praktično na nuli.

Kuda bi sav taj novac trebalo da ide? On mora da bude uložen tamo gde će doneti dobit, pre svega ako penziona osiguranja i osiguravajuća društva žele da ispune svoja obećanja o visini rendite.

Zato se ulaže u svakakve vrednosne papire. Trebalo bi još jednom podsetiti na upozorenje koje bi moglo da stoji ispod svakog ugovora o poslu s vrednosnim papirima: vrednost deonica podleže oscilacijama pa čak i do potpunog gubitka. Uputstva za upotrebu trebalo bi čitati uvek!

A tu je još jedan fenomen ovih divljih godina: firme koje opsedaju investitori veoma retko koriste svoju dobit kako bi proširile kapacitete i otvorile nove pogone – one radije nagrađuju svoje deoničare izdašnim dividendama.

Nema pitanja kad sve (pre)dobro ide

Isto tako ne može se reći ni da je ovo prvi slom proteklih godina. Mnogo stručnjaka upozoravalo je da poplava „jeftinog“ novca na tržištu neminovno prouzrokuje dakle oscilacije vrednosti na tržištu kapitala. Setimo se samo prošle jeseni kada je nemački indeks Daks (DAX) odjednom počeo da propada i kada je pad stao tek kod 8.400 bodova.

Razlog je bio zabrinutost za konjunkturu. Vremenom se pokazalo da je ta zabrinutost bila bez osnova i nakon toga je indeks brzo krenuo nebu pod oblake – za samo pola godine, porastao je za 4.000 bodova. Stao je tek kada je dostigao novi rekord – 12.390 bodova. Smešno je to što, kada se tako nešto događa, niko i ne pita za razloge, ali kada ide nizbrdo, svi postaju nervozni i žele da znaju zašto je to tako i kad će doći do dna.

U takvim slučajevima pomaže kada se sagledaju gole brojke: izvozna velesila Nemačka svoju robu izvozi pre svega u Evropu, a samo sedam odsto odlazi u Kinu. Može biti da ti kineski problemi uzrokuju besane noći nekim nemačkim direktorima, naročito u automobilskom sektoru, ali mnoge druge te brige ne muče.

Ispucani svi meci

Druga činjenica koja umiruje jeste situacija u kojoj se nalazi privreda Sjedinjenih Američkih Država, a koja je jasno vidljivo – u usponu. Povrh toga, tu su i trenutno niske cene sirovina kao što su nafta ili bakar. To zemljama koje ih izvoze stvara nevolje, ali za zemlje koje ih uvoze, to je bogomdani konjunkturni program.

Sada mnogo toga zavisi od Američke centralne banke i njene šefice Dženet Jelen. Već je sama najava promene u politici niskih kamata izazvala užas u zemljama u razvoju. Investitori već duže vreme masovno povlače svoj novac iz tih zemalja zato što očekuju da će u SAD dobiti veće kamate. To jeste začarani krug, ali jednog dana se ta hitna pomoć koja se sastoji od poplave novca i nula-odsto kamata na kredite, mora završiti.

Problem je u tome da će, ako se kriza u Kini zaista proširi i sa berzi stigne i u tamošnje pogone, to onda zaista pogoditi ekonomiju čitavog sveta. Zapadu već sada nedostaju instrumenti uz pomoć kojih bi mogao da se odbrani od takve recesije: posledice sloma „Leman bradersa“ i tako izazvane lavine još uvek se osećaju.

Reklama