Ekološki spavači | Mozaik | DW | 24.02.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Severno more

Ekološki spavači

Klimatske promene i globalno otopljavanje pogađa i morske površine. Tako i Severno more postaje sve toplije. Istina, to privlači neke nove stanovnike, ali pritom neke stare – uništava.

Oštar vetar, trava na dinama koja se povija pod njim i školjke u pesku – to je slika koja se povezuje sa Severnim morem. Međutim, i tu se uočavaju posledice promene klime, pre svega ispod površine mora. Zbog toga što ono postaje sve toplije, u njega se „doseljavaju“ novi stanovnici koji su do sada živeli tamo gde je more toplije. Na primer Pacifička kamenica. Do sada je Severno more za nju bilo suviše hladno, dok je danas, kako kaže morski ekolog Kristijan Bušbaum, ima na čitavom području plitkog mora u Nemačkoj.

Bušbaum je stacioniran na ostrvu Ziltu, i odatle za Institut Alfred Vegener istražuje organizme koji žive u plitkom moru. Pacifičkoj kamenici, kaže, potrebna je temperatura od najmanje 18 stepeni – i to nekoliko sedmice godišnje u kontinuitetu, kako bi mogla da se razmnožava. A plitko more oko Zilta je taj uslov u poslednjih nekoliko godina ispunjavalo bez problema. Prema navodima nemačkog Saveznog ureda za brodsku plovidbu i hidrografiju (BSH), Severno more je u 2016. imalo prosečnu temperaturu 11 stepeni, što je druga najviša vrednost od 1969. godine. Samo je 2014. godine, sa 11,4 stepena, u proseku bilo toplije.

Kamenice štite dagnje

To za posledicu ima da su nekadašnji grebeni sa dagnjama, postali grebeni kamenica. Kamenice, međutim, ne potiskuju dagnje, objašnjava Bušbaum za DW: „Dagnje se kriju između kamenica, pre svega u donjem pojasu grebena. To ih čak štiti od neprijatelja.“ Moguće je samo, dodaje, da dođe do malo rivalstva zbog hrane, ali ne toliko dramatično da bi to ugrozilo opstanak te dve vrste.

Pogledajte video 05:55
Trenutno na programu
05:55 min

Delfine niko ne sažaljeva

I srdele i inćuni osećaju se sve ugodnije u Severnom moru. Te ribe mogle su se pronaći u Severnom moru još 1970-ih i ’80-ih godina, ali danas su se praktično odomaćile. Živa bića koja se kod viših temperatura „bude“ u Severnom moru i tamo počinju uspešno da se razmnožavaju, Bušbaum zove „ekološkim spavačima“. „Dugački, hladni periodi ranije su sprečavali ’doseljenike’ koji vole toplo da rastu i razvijaju se“, objašnjava ekolog zaključujući da su se uslovi za neke vrste popravili.

Teška vremena za bakalare

Međutim, nisu svi stanovnici Severnog mora „oduševljeni“ porastom temperature. Bakalar je ugrožen – i to sa dve strane. S jedne, zbog prekomernog ulova, a s druge, toj ribi koja voli hladna mora, Severno polako postaje suviše toplo. „Na bakalare se zagrevanje Severnog mora u svakom slučaju negativno odražava“, konstatuje naučnica Ane Zel sa instituta Tinen.

Severno more je južna granica staništa bakalara. Ipak, porast temperature nema samo negativne posledice po tu vrstu ribe. I severnija mora postaju toplija, pa tako i Barencovo more, na granici sa Severnim ledenim morem, zbog čega se staništa bakalara sada šire ka severu.

Šta za Severno more znači dalji porast temperature i mešanje starosedelaca sa novim stanovnicima? „Doći će do promena u interakciji živih bića“, previđa Bušbaum. I do uticaja na lanac ishrane. Tako su, na primer, za ptice i rakove, dagnje bile na vrhu jelovnika. Ali sada su one – zahvaljujući kamenicama – bolje zaštićene, pa će se ptice i rakovi morati da se toj promeni prilagode. Kako – još se ne zna. „Ali do promena će“, zaključuje Bušbaum, „sigurno doći“.

DW.COM

Audio i video