Ekološka pretnja dolini Neretve? | Mozaik | DW | 10.05.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Ekološka pretnja dolini Neretve?

Poljoprivrednici i ekološka udruženja iz doline Neretve tvrde da će realizacija druge faze projekta „Gornji horizonti“, imati negativan uticaj na dolinu te reke. Nadležni iz Elektroprivrede RS to, međutim, negiraju.

U Hercegovini je ponovno pokrenuto pitanje negativnog uticaja energetskog projekta „Gornji horizonti“ na dolinu Neretve. Drugom fazom realizacije tog projekta predviđena je izgradnja tri hidroelektrane u Republici Srpskoj - Nevesinje, Dabar i Bileća, te u Hrvatskoj hidroelektrane Dubrovnik. Tunelima, od kojih su dva već probijena, jedan dug 3,8, a drugi 15,8 kilometara, vode s Nevesinjskog, Dabarskog, Gatačkog i Fatničkog polja, dovodile bi se do akumulacionih jezera tih hidroelektrana i potom usmeravale prema akumulaciji buduće hidroelektrane Dubrovnik.

Predsednik Seljačkog saveza u Federaciji BiH Dragan Pavlović kaže za DW da će to preusmeravanje voda iz Kraških polja u istočnoj Hercegovini rezultirati smanjenjem dotoka voda na izvorišta pritoka Neretve, rijeka Bune, Bunice i Bregave.

Stručnjaci upozoravaju, poljoprivrednici strahuju

Vrelo Bune

Vrelo Bune

„Smanjenjem tih voda doći će do poremećaja, i to ni u jednom segmentu neće biti dobro za poljoprivredu“, kaže Pavlović, koji je i član regionalne komisije UNESCO za vode Dinarskog područja.

On podseća da su relevantni stručnjaci na okruglom stolu, koji je krajem prošle godine organizovao UNESCO u Sarajevu, upozorili da bi zbog smanjenja nivoa Neretve moglo da dođe do prodora morske vode u Hercegovinu, zaslanjenja izvorišta pitke vode i uništenja tla, a time i poljoprivrednih kultura. Upozorava se i na negativne posledice na Park prirode Hutovo blato, koje se takođe snabdeva vodom iz istočne Hercegovine. Ali energetski sektor kojeg, kako kaže Pavlović, samo zanima novac, ne mari puno za upozorenja stručnjaka i poljoprivrednika.

„Gornji horizonti“ - projekat star 56 godina

„Gornji horizonti“ su, da podsetimo, projekat, čija je realizacija započela u bivšoj Jugoslaviji 1956. godine. Do početka rata završena je njegova prva faza - izgrađene su hidroelektrane: Trebinje I, Trebinje II, PHE (pumpna hidroelektrana) Čapljina i HE Plat. Prve dve hidroelektrane sada su u sastavu Elektroprivrede Republike Srpske, HE Čapljina je u sastavu Elektroprivrede Herceg Bosne u Federaciji BiH, a HE Plat u sastavu Hrvatske elektroprivrede. Nekada jedinstvenim sistemom sada upravljaju tri elektroprivrede iz dve države i dva bosanskohercegovačka entiteta, bez međusobne koordinacije.

Štete za poljoprivredu

Štete za poljoprivredu

Direktor HE Dabar u izgradnji Radivoje Bratić tvrdi da ne bi trebalo da bude negativnih posledica na dolinu Nertve zbog realizacije druge faze projekta „Gornji horizonti“. No i ako ih bude, kaže, predviđene su mere za njihovo ublažavanje. „Ako se utvrde negativne posledice, postoji mogućnost upuštanja voda u ponorske zone i da se vode nadoknade. Pa zar mislite da bi neko nešto radio što bi štetilo drugom“, kaže Bratić u izjavi za DW.

Naš sagovornik ističe da je nacrt studije uticaja na okolinu druge faze „Gornjih horizonata“, kojeg su radili stručnjaci iz Banjeluke i Sarajeva, a u stručnom savetu bili i eksperti iz Zagreba, Splita i Mostara, dostavljen vladama Federacije BiH i Republike Hrvatske te da će kroz javnu raspravu svako moći da iznese primedbe na studiju. „Uostalom, dva tunela kojima se prikupljaju vode iz Fatničkog i Dabarskog polja već odavno su završena, pa smo svedoci da to nema nikakvog uticaja na reku Bregavu“, tvrdi Bratić.

Potreban zajednički monitoring

Direktor vodnog područja Jadranskog mora iz Mostara Damir Mrđen kaže, međutim, da to nije tačno. „Već izgradnja prva faze projekta 'Gornji horizonti', hidroelektrana Trebinje I, Trebinje II, Plat i Čapljina dovela je do znatne izmene okoline donje Neretve, ali i priobalnog dela u Republici Hrvatskoj“, tvrdi Mrđen. On ističe da učestvovanje u javnoj raspravi o Studiji uticaja na okolinu druge faze „Gornjih horizonata“ i davanje primedaba nije dovoljno već je, ističe, neophodno da tu studiju verifikuju nadležne institucije u Federaciji BiH. Mrđen dodaje da je potrebno uspostaviti zajednički monitoring kako bi oba entiteta raspolagala istovetnim podacima jer, kaže, štete ne mogu pripasti jednom, a koristi drugom entitetu

Projektna karta „Gornji horizonti“

Projektna karta „Gornji horizonti“

„Moramo da dogovorimo načine kako ćemo to zajednički moći da pratimo i da delujemo. Evidentno je da će doći do preraspodela i smanjenja voda na izvorištima Bune, Bunice i Bregave. Važno je međutim utvrditi koji je to minimum voda koji mora da dotiče na izvorišta tih reka i kako to osigurati, kako time zajednički upravljati. Jer mi moramo da minimiziramo eventualne štete“, kaže Mrđen.

Direktor HE Dabar Radivoje Bratić kaže da zajednički monitoring uopšte nije problem. No direktor Agencije vodno područje Jadranskog mora Damir Mrđen tvrdi da u proteklih deset godina, uprkos nastojanjima, nisu uspeli da uspostave zajednički monitoring-tim iz Federacije i Republike Srpske za „Gornje horizonte“.

Zaštita okoline je u Bosni i Hercegovini, po Dejtonskom ustavu, u nadležnosti entiteta i entitetski zakoni usklađeni su sa evropskim standardima. Bosna i Hercegovina je, pak, potpisnica međunarodnih konvencija koje je obvezuju da zatraži saglasnost od susedne države za realizaciju projekta koji može da ima negativan uticaj na okolinu te države. U BiH, međutim, tu istu obavezu nemaju entiteti jedan prema drugom.

Autor: Milan Šutalo
Odgovorni urednik: Ivan Đerković