Egoisti iz Evropske unije | Evropa | DW | 14.05.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Egoisti iz Evropske unije

Evropska komisija naišla je na otpor predlogu o raspodeli izbeglica po zemljama EU kako bi se teret njihovog zbrinjavanja ravnomerno rasporedio na sve članice. „Takav sistem treba usvojiti“, smatra Kristof Haselbah.

Predlog je odbijen i pre nego što ga je Evropska komisija predložila. Čitav niz zemalja uhvatila je panika kada su čuli da moraju da prihvate više izbeglica. Pri tome je dosadašnji tzv. „Dablinski sistem“ – propao. To znači da izbeglice podnose zahtev za azil u onoj zemlji Evropske unije na čije su tlo prvo kročili. Zbog svog geografskog položaja na Sredozemlju, preko kojeg uglavnom dolaze izbeglice, to su pre svih Italija, Grčka i Malta. Teoretski to znači da se o skoro svim zahtjevima za azil brine samo mali broj južnih zemalja-članica Unije. One su se s pravom tome usprotivile, dok istovremeno mnoge zemlje na severu EU ne vide razlog da se u postojećim pravilima bilo šta menja.

Plašenje lošim tretmanom

Zbog sve većeg talasa izbeglica, pojedine pogođene zemlje prešle su na sasvim drugi sistem. Italija je izbeglice svesno slala na sever Evropske unije, tamo gde je većina u stvari i želela da ide. Grčka i Bugarska svesno su se potrudile da potražioci azila u prihvatnim centrima imaju loš tretman tako da su humanitarne organizacije savetovale njihov odlazak na sever. Tako su te zemlje za svoje sramotno ponašanje praktično „nagrađene“. Komisija je imala zadatak da se pobrine za poštovanje zajedničkih standarda koje su svi dogovorili. Velika Britanija i Irska ponovo se drže podalje od Šengenskog prostora, Lamanš im pruža dodatnu barijeru za zaštitu od izbeglica.

Češka prihvatila 70 Sirijaca

Tako se došlo do toga da je samo deset zemalja-članica Evropske unije prihvatilo tri četvrtine ukupnog broja izbeglica. Po apsolutnim brojkama, Nemačka je primila najveći broj izbeglica, a poredeći sa brojem stanovnika – Švedska. Zbog toga i raste pritisak da se izbeglice ravnomerno rasporede po svim zemljama-članicama Unije. Ideja Evropske komisije da se izbjeglice rasporede po broju stanovnika, privrednom razvoju i broju nezaposlenih je razumna.

Christoph Hasselbach

Kristof Haselbah, DW

Međutim, od toga vjerovatno za sada nema ništa. Velika Britanija, Irska i Danska su, kao i Poljska, Baltičke zemlje, Mađarska, Češka i Slovačka, izrazile svoju zabrinutost. Češki premijer Bohuslav Sobotka kaže: „Svaka vlada najbolje zna šta može da pruži u okviru programa zajedničke solidarnosti“. On je takođe istakao da je njegova zemlja prihvatila sedamdeset izbeglica iz Sirije. Sedamdeset! Mađarski premijer Viktor Orban izjavljuje da je čitav taj plan „ludorija“ i lakonski dodaje da njegova zemlja ne želi multikulturno društvo. Tačka. Za njega je to tako jednostavno.

Svi žele da se ograde

Interesantno je da su sve vlade jedinstvene u tome da Evropska unija treba da poradi više protiv krijumčara ljudi i da se izbeglice moraju spasavati od utapanja u Sredozemlju. U stvarnosti, pre je reč o ograđivanju od izbeglica, nego o životima ljudi. Britanska ministarka unutrašnjih poslova Tereza Mej je bar iskreno rekla da Evropska unija mora da brodove koji dolaze preko Sredozemlja, vrati u severnu Afriku – to je australijsko rešenje koje je, prema shvatanju tamošnjeg premijera Tonija Ebota „spasilo“ mnoge ljude, pre svega one koji su nameravali da u Australiji zatraže azil. Evropska unija ne može tako jednostavno da se ogradi kao Australija i takva ideja nije politički sprovodljiva.

Broj izbeglica će se povećavati. Naravno da Evropska unija ne može sve da ih prihvati. Ona mora da reaguje mešavinom represivnih, razvojno-političkih i humanitarnih mera. Bilo kako bilo, problem raspodele izbeglica ostaje. Baš kao što ne bi smelo da se dogodi da geografski položaj neke zemlje odlučuje o tome koliko bi izbeglica ona trebalo da primi, isto tako ne bi trebalo ni da evropska izbeglička politika zavisi od velikodušnosti pojedinih zemalja.