„Dvostruki prasak“: 200 milijardi za borbu protiv krize | Evropa | DW | 30.09.2022

Upoznajte novu internet-stranicu DW

Pogledajte beta verziju dw.com. Nismo još gotovi! Vaše mišljenje nam može pomoći da se poboljšamo.

  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Nemačka

„Dvostruki prasak“: 200 milijardi za borbu protiv krize

Nemačka želi da amortizuje visoke cene gasa. Vlada u Berlinu preuzima nova zaduženja kako bi rasteretila potrošače i privredu – ali ekonomisti upravo na to upozoravaju.

Nemački kancelar Olaf Šolc na ekranu i ministri privrede Robert Habek (levo) i finansija Kristijan Lindner na konferenciji za novinare u Berlinu

Nemački kancelar Olaf Šolc na ekranu i ministri privrede Robert Habek (levo) i finansija Kristijan Lindner na konferenciji za novinare u Berlinu

Kada su se u četvrtak (29.9.) nemački kancelar Olaf Šolc (SPD), ministar privrede Robert Habek (Zeleni) i ministar finansija Kristijan Lindner (FDP) obratili javnosti iz Berlina, prvenstveno se radilo o tome da se pošalje politički signal. Cene gasa su eksplodirale, sve više ljudi, ali i kompanija, više ne zna kako će da plaća račune.

„Cene moraju da padnu, to je naše čvrsto uverenje. Savezna vlada će učiniti sve da se to desi“, rekao je kancelar koji je trenutno u korona-karantinu i zato se u konferenciju za novinare priključio video-vezom. Kroz kreditno finansiranje na raspolaganje će biti stavljeno 200 milijardi evra. „Može se reći da je to dvostruki prasak“, rekao je Šolc, aludirajući na 2020. godinu kada je, kao ministar finansija, paket pomoći za ublažavanje negativnih posledica pandemije korone opisao kao „prasak“.

„Energetski rat“ – snabdevanje i dalje kritično

„Mi smo u energetskom ratu za prosperitet i slobodu“, rekao je ministar finansija Kristijan Lindner. Situacija se dodatno pogoršala zbog curenja gasa iz Severnog toka. „Zbog toga postavljamo zaštitni štit, kako bi se svi snašli i mogli da plate račune“, dodao je kancelar Šolc.

Curenje gasa zbog napada na gasovode Severni tok 1 i 2 dodatno je ugrozilo energetsku bezbednost

Curenje gasa zbog napada na gasovode Severni tok 1 i 2 dodatno je ugrozilo energetsku bezbednost

Tim novcem trebalo bi da se spreče još veće krize. „Još uvek smo u kritičnoj situaciji“, naglasio je ministar privrede Robert Habek govoreći o problemima sa snabdevanjem i dodao da će morati da se uštedi više energije i da to uključuje i privatna domaćinstva. Bilo je odlučeno da će potrošači od početka oktobra plaćati dodatnu sumu za gas, kako bi finansijski pomogli uvoznicima tog energenta koji su upali u nevolje. To se, međutim, ukida u poslednjem trenutku i ta odluka će posebnim propisom biti povučena.

Nema detalja o ograničavanju cena gasa

Ostaje otvoreno kako će tačno biti iskorišćeno 200 milijardi evra. Naime, komisija eksperata koja je formirana pre nekoliko nedelja, još nije predstavila rešenje kako bi moglo da izgleda ograničavanje cena gasa – u sve to bi trebalo da budu uključene i nemačke pokrajine.

Kancelar je samo rekao da je „iz saveznih pokrajina čuo pametne, konstruktivne tonove i izjave“. Trebalo je da se Šolc sa pokrajinskim premijerima sastane ove nedelje, ali je to odložen za 4. oktobar, jer je kancelar pozitivan na koronu. „Svi znaju da želimo da uradimo nešto zajedno i da i savezne pokrajine moraju da preuzmu veliki deo zadataka“, rekao je Šolc.

Mnogi u Nemačkoj se pitaju da li će imati dovoljno novca za različite izdatke

Mnogi u Nemačkoj se pitaju da li će imati dovoljno novca za različite izdatke

U planu „budžet u senci“

Nemačka savezna vlada ne želi da 200 milijardi evra prođe kroz godišnji državni budžet, već se odlučila da napravi specijalni dugoročni fond koji će biti na raspolaganju nekoliko godina. Time će biti dopunjen Fond za stabilizaciju privrede, koji je prvi put iskorišćen tokom bankarske krize 2008. i koji je ponovo zaživeo tokom pandemije korone.

Taj fond je nešto poput „budžeta u senci“. Ministar finansija Lindner smatra da je to dobro, jer će od 2023. godine na papiru moći da ispoštuje kočnicu za dugove. Važno je dobiti na vremenu kako bi mogli da se pripremimo na „novu normalnost nakon krize“, dodaje Lindner.

Nema više jeftine energije

Ekonomski stručnjaci, međutim, upozoravaju da će „nova normalnost“ uključivati visoke cene energije. Neposredno pre konferencije kancelara Šolca i dvojice ministara, vodeći ekonomski instituti Nemačke predstavili su svoj redovni jesenji izveštaj.

Ekonomski stručnjaci su jednoglasni: recesija stiže

Ekonomski stručnjaci su jednoglasni: recesija stiže

Profesor na Institutu za svetsku ekonomiju u Kilu, Štefan Kots, je tako na tom predstavljanju rekao je da ne veruje u „široku podršku kompanijama“ zbog visoke cene energije. „Strukture koje više nisu konkurentne“ ne treba „održavati u životu“, smatra profesor. „To samo odlaže proces prilagođavanja i čini ga skupljim za sve uključene strane.“

Umesto toga, dodaje, država bi trebalo da krene od privatnih domaćinstava i da finansijski rastereti samo one koji su u problemu zbog niskih primanja. Tada bi kompanije mogle da prenesu na potrošače više cene energije.

„To zvuči grubo za sve koje to pogađa, ali ako cene hleba ne budu morale da se povećavaju, zato što naveliko subvencionišemo pekare, onda će bogati nastaviti da kupuju hleb po nižoj ceni. To znači da onda ne bismo imali tako ciljano korišćenje državnih sredstava“, kaže profesor Kots.

Pored toga, ograničavanje cena gasa podstiče pritisak na povećanje cena, što opet naročito pogađa siromašnija domaćinstva. Na taj način bi, naglašava Kots, političari tim ljudima učinili „medveđu uslugu“.

Nemačka na putu u recesiju

Ekonomski stručnjaci smatraju da naredne godine neće biti lake i računaju s recesijom i ozbiljnim padom životnog standarda. Ekonomsku prognozu za 2022. koju su objavili u proleće, oni su više nego prepolovili, a za 2023. predviđaju pad privrednog proizvoda za 0,4 odsto. U skladu s tim, izveštaj su nazvali: „Energetska kriza: inflacija, recesija, gubitak prosperiteta“.

„Privredni učinak za 2022. i 2023. godinu smo smanjili za 160 milijardi evra. To je 2.000 evra po glavi stanovnika – od beba, do starih ljudi“, objašnjava Kuts. „Kroz to se vidi sva silina privrednog udara“.

I to je udar koji nije privremen. „Glavni teret trenutno nose privatna domaćinstva, koja moraju da prihvate ogroman gubitak kupovne moći“, rekao je Torsten Šmit sa Lajbnic-instituta za ekonomska istraživanja (RWI) iz Esena. „To nije privremeni fenomen, dugo ćemo s njime imati posla.“

Gubitak prihoda ne može da se nadoknadi „nikakvom finansijskom politikom na svetu”. Važno je ne podsticati dalje povećanje cena.

Neposredno nakon što su istraživači predstavili svoj izveštaj, objavljena je i trenutna stopa inflacije u Nemačkoj. Porasla je na deset odsto.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.