Dvoličnost stranih investitora | Politika | DW | 12.08.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Dvoličnost stranih investitora

U poslednjih 20 godina u Bosnu i Hercegovinu su ušle milijarde u donacijama i investicijama. Pa gde je taj novac? Procenjuje se, međutim, da je bar pola te sume ostalo u kasama zemalja iz kojih je i došao.

Nesposobnost i odsustvo želje političara u Bosni i Hercegovini da se bave egzistencijalnim pitanjima poznata je stvar, ali ekonomski analitičari upozoravaju na manje poznatu činjenicu: dvoličnost stranih investitora koje privreda te zemlje još manje zanima – važan im je sopstveni profit, pa i više od toga, tako da svoja ulaganja često uslovljavaju angažovanjem sopstvenih stručnjaka ili opreme.

„To je naročito vidljivo u reformskoj agendi. Ako se pažljivo pročita, vidljivo je da je pola toga sadržano u 'naši konsultanti, u saradnji s konsultantima', i taj scenario mi dobro znamo još od rata naovamo. Zato sam ja glasni kritičar svega toga i pitam se kada ćemo razviti domaću pamet“, kaže ekonomska analitičarka Svetlana Cenić.

„Mnogi od tih takozvanih projekata, koje ja ne bih tretirala kao investicije jer to su nečije poreske pare koje se plasiraju ili kroz fondove ili kroz projekte, imaju upravo taj uslov stranih konsultanata, stručnjaka. Ima zatim uslova i kada su u pitanju neki polu-grantovi, polu-krediti, ima uslov da mora da se kupi ta i ta oprema, čija se cena obično mnogo poveća u odnosu na ono što biste mogli naći na tržištu kad komercijalno poslujete“. Nadalje, dodaje Cenić, „ima vrlo malo ima stranih investicija u proizvodnju, zato što proizvodnju ne možete tek tako staviti u džep, pa izneti i išetati iz zemlje“.

Diktirane investicije

Njene navode potvrđuje i prof. dr Duljko Hasić, direktor ECOS instituta za edukaciju u Spoljnotrgovinskoj komori BiH: „U većini slučajeva strane investicije su diktirane od zemalja koje ulažu u BiH. Već je poznato da značajan deo tih investicija ide u projekte radi angažovanja stručnjaka iz tih zemalja, tako da se, prema proceni koju smo radili, najmanje 50 odsto tih ukupnih sredstava koja 'pređu granicu', ponovo vrati u zemlju iz koje su došla“.

Svetlana Cenic Wirtschaftsexpertin

Cenić: Sačuvaj bože zemlje koja se hvali resursima i jeftinom radnom snagom

Ne čudi stoga, dodaje Hasić, da je „gotovo beznačajan efekat tih investicija kada su u pitanju ključni infrastrukturni projekti jer su i oni diktirani“. On izražava zabrinutost jer su strana ulaganja već godinama u stalnom opadanju, a u prvoj polovini ove godine, upozorava, „stanje je dramatično“.

„Čistih stranih investicija ima sve manje i manje zato što je kapital kao zec – beži na prvi šapat, a kamoli na ovakvu političku retoriku“, kaže Cenić, ne pravdajući pri tom dvostruke standarde stranih investitora. „Ono što se zove grantovi, projekti, polu-krediti, polu-ne-znam-šta, jeste opterećeno raznoraznim uslovljavanjima. Evo samo jedan primer: kredit Svetske banke – dakle nije reč ni o donaciji, ni o investiciji, niti o bilo čemu drugom, nego je to kredit Svetske banke, i to samo jedan u nizu, o stimulisanju aktivnog zapošljavanja – ima uslov da 40 odsto iznosa bude plaćeno konsultantima banke. Narod, dakle, plaća i strane konsultante, a kada će razviti domaću pamet, to nikoga ne interesuje. Domaće pameti nema i još na to sve finansiramo strahovito veliku, glomaznu, a nesposobnu administraciju“.

Potplati pa uloži

I Hasić u tom smislu, loptu prebacuje na domaći teren. „Takvo ponašanje stranih ulagača može se pravdati. Međunarodna zajednica, pogotovo zemlje koje diktiraju takav režim stranih investicija, kažu da Bosna i Hercegovina nema odgovarajuću razvojnu politiku, pa time pravdaju taj 'diktat' da bi usmerili investicije po sopstvenom nahođenju“. Strane investicije su, smatra on, „nužno potrebne za budući ekonomski razvoj BiH, a sve ovo što se do sada dešavalo je rezultat prvenstveno neuspešne ekonomske politike bosanskohercegovačkih vlasti jer BiH nema odgovarajuće strateške pravce razvoja, nema strategiju izvoza i ostale strateške dokumente“.

„Gde usmeravati ta sredstva s obzirom na sistem usaglašenosti na svim nivoima vlasti, pogotovo na državnom nivou? Iz tog razloga, na žalost, nije stvorena odgovarajuća poslovna klima zbog, prvenstveno, nedoslednosti u realizaciji strateških pravaca s jedne strane, a s druge strane zbog nedoslednosti u propisima i primeni brojnih administrativnih procedura na različitim nivoima vlasti, kako ekonomskih, pravnih, političkih i ostalih podeljenosti. To, između ostalog, opet izaziva negativan efekat na dugoročni, održivi razvoj države“, kaže Hasić. Prepreke u poslovanju Hasić vidi i u „neefikasnosti državne uprave, netransparentnosti javnih nabavki, a povrh svega korupciji i pravnoj nesigurnosti u BiH“.

„Nije samo to“, dodaje Svetlana Cenić, „politička stabilnost je nešto što je prva poruka. Druga poruka je smanjenje korupcije. To su poruke koje moramo da pošaljemo stranim investitorima, a ne da se Japanci čudom ne mogu iščuditi što ih vodaju kojekuda i još traže pare. Znači da moraju da potplate da bi investirali, pa se ljudi pokupe i odu, i ne samo oni, bilo je još par tih delegacija koje su tako odlazile. Sa ovako korumpiranim vlastima, sreće sa stranim investicijama nema, jer tamo gde je visok nivo korupcije, tu su i špekulanti veoma, veoma prisutni“.

Duljko Hasic, Wirtschaftsexperte aus Bosnien und Herzegowina

Hasić: BiH svakako mora da smanji silna poreska opterećenja

„Jeftina radna snaga“

Vrlo bitna poruka koju BiH mora poslati investitorima, smatra ona, jeste i spremnost za ulaganje u istraživanje i razvoj, koje je već godinama na nuli, a prema razvojnoj strategiji Evropske unije – Evropa 2020, izdvajanje za istraživanje i razvoj trebalo bi da iznosi tri odsto bruto društvenog proizvoda (BDP).

„Šta to znači? To su nove tehnologije, to su nova radna mesta, to su nova znanja. Mi toga nemamo ni u viziji, ni u planu i kvalitetna strana investicija, hajde da je nazovem kvalitetnom, neće tamo gde je neznanje, nego se najbolje oseća tamo gde su najveća izdvajanja za istraživanje i razvoj“, tvrdi Cenić. Umesto toga, dodaje ona, bosanskohercegovački zvaničnici hvale se jeftinom radnom snagom, misleći da će to privući investicije. „Sačuvaj bože zemlje koja se hvali resursima i jeftinom radnom snagom. S druge strane, to je sve jeftina radna snaga koja nije naučila nove tehnologije, kao što ni rukovodeći kadar nije naučio tržišno poslovanje“.

Spisak reformi neophodnih za privlačenje „pravih“ stranih investicija, navode i Cenić i Hasić, može se ređati unedogled, ali od nečega se mora krenuti. Hasić naglašava da BiH svakako mora da smanji „silna poreska opterećenja – parafiskalna i fiskalna opterećenja, koja iznose oko 70 odsto, a to znači rasteretiti proizvodnju i prebaciti teret na potrošnju, kao i niz drugih radnji i postupaka koji se odnose na moderniziranje zakonskih propisa iz dosta oblasti“.

Promene u glavama

Osim u zakonskim aktima, dodaje Cenić, promene se moraju desiti i u mentalitetu ljudi. „Prvo se narod mora suočiti s tim da veoma malo zna, veoma malo pita za svoja prava, veoma malo se informiše. Takav narod glasa. Glasa za one koji im onda prodaju priču da se i posao i sve može raditi u nekom ataru, a usput pričati o milijardama koje samo što nisu stigle, ili koje samo što se nisu napravile“.

To bi bio prvi korak, smatra ona, a drugi je otrežnjenje – „da se zaista vidi finansijska situacija u koju smo došli“.

„Treći korak su promene i traženje promena, da bi imali u nekom srednjoročnom periodu upravo to – ozbiljnu državu koja ozbiljno razgovara sa partnerima, a ne dovodi 'tašna, mašna, kofer – prevarant' likove, te pere novac i sve ostalo, i stvara raj za takve, a kad izađu pred govornicu, onda pričaju o evro-integracijama“, zaključuje Cenić.

„Mi smo glasali za ovakvu vlast. Mi je držimo 20 godina, manje ili više, ali isti se krug ljudi vrti 20 godina. Na nama je da prvo priznamo koliko ne znamo, koliko smo nesposobni, koliko smo apatični, koliko smo podanici, da bismo bilo šta menjali!“

Ništa bez dijaspore

Dok se nešto ne promeni, malo svetlosti u suviše tmurnoj i apatičnoj slici bosanskohercegovačke ekonomije davaće dijaspora. Duljko Hasić objašnjava da BiH na godišnjem nivou ostvaruje ukupan trgovinski deficit od blizu sedam milijardi konvertibilnih maraka. „Dva ključna izvora za popunjavanje tog negativnog skora u trgovinskim odnosima BiH sa ostatkom sveta jeste preko direktnih stranih investicija i doznaka koje dolaze od naše dijaspore. Što se tiče investicija, one su u padu, a što se tiče dijaspore, ona je i dalje izdašna i uspeva da popuni taj ukupan iznos trgovinskog deficita do sedam milijardi konvertibilnih maraka“.

Reklama