Dve istorije za jednog Principa | Izbor iz štampe | DW | 26.06.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Dve istorije za jednog Principa

„Srpsko rukovodstvo želi da se priključi EU pa neće da se previše busa nacionalističkim gestovima. Sa druge strane, hoće da izađe u susret neobuzdanom srpskom principizmu i nacionalnim osećanjima“, piše nemačka štampa.

Ugledni nedeljnik Cajt u redovnoj rubrici Istorija odštampao je dva teksta jedan pored drugog. Naslovi: „Kult oko ubice“ i „Nepoznati mrtvac“. Ubica, to je Princip. Mrtvac, to je Ferdinand. Ovde ćemo se zadržati na prvom tekstu koji počinje rečima: „Atentator se vraća. Gavrilo Princip će 28. juna ponovo moći da se vidi u Bosni i Hercegovini. Jedan spomenik odavaće poštu čoveku koji je pre sto godina odaslao smrtonosne hice na Franca Ferdinanda. Ni u Jugoslaviji ni u državama naslednicama do sada niko nije razmišljao da u bronzi izlije figuru tog krhkog čoveka. Sada je, međutim, mnoge Srbe obuzeo talas oduševljenja Principom“, piše novinar Mihael Tuman, inače istoričar i slavista koji se obrazovao na Slobodnom univerzitetu u Berlinu, Kolumbiji u Njujorku i Lenjingradskom univerzitetu.

Tuman navodi da nije čudo što će u Andrićgradu biti otkriven spomenik Principu, nego što tog spomenika već ranije nije bilo. Prenosi reči Milana Kosanovića, istoričara iz Bona, koji tumači da je u socijalističkoj Jugoslaviji bilo nezgodno slaviti heroje iz doba Kraljevine, dok je po raspadu zemlje bilo važnije rušiti spomenike nego graditi nove. U tekstu dalje piše: „Najpre je početkom godine planirano da Princip dobije spomenik na Kalemegdanu, govorilo se i o Istočnom Sarajevu. Neizvesno je hoće li nešto biti od toga. Srpsko rukovodstvo pravi špagu: sa jedne strane, želi da se priključi Evropskoj uniji pa neće da se previše busa nacionalističkim gestovima. Sa druge strane, hoće da izađe u susret neobuzdanom srpskom principizmu i zadovolji nacionalna osećanja. Zato se kao zgodan kompromis pokazala ponuda režisera Emira Kusturice da spomenik podigne u Andrićgradu.“

Švajcarski Noje ciriher cajtung podseća da su se bošnjački, hrvatski i srpski političari u BiH međusobno optuživali čak i tokom poplava. „Čak i kod nepolitičkih prirodnih katastrofa političari nisu u stanju da skinu etničke naočare – kod događaja u čijem je korenu ljudsko nasilje to je još teže. […] Ne morate biti prorok da biste pretpostavili u kojem smeru se kreću nazori o atentatu. Tako je Princip u srpskoj verziji istorije patriotski borac za slobodu, koji je Bosni skinuo jaram austrougarske okupacije. U korenu se odbacuje optužba da je atentator dvostrukim ubistvom izazvao Prvi svetski rat. Vlada ubeđenje da su vladari Austrougarske iskoristili atentat kao povod kako bi konačno počeli dugo planirani rat protiv Srbije. To je tumačenje koje je dominiralo i u jugoslovensko doba, kada je Princip ponovo otkriven kao borac za panslavizam – Tito ga je instrumentalizovao u tom pravcu.“

List nastavlja drugom stranom priče: „U muslimanskim i hrvatskim delovima Bosne ne žele ni da čuju za herojski kult Principa, kojeg su srpski oficiri obučili za ubistvo. Ovde se period pod habzburškim vođstvom ocenjuje mnogo blaže. Strani vladari se pojavljuju i kao modernizatori, koji su zemlji doneli bolju infrastrukturu i javnu upravu te bili tolerantni prema različitim religijama. Uz to, muslimanski i hrvatski Bosanci često vuku direktnu liniju od navodnih ekspanzionističkih pretenzija Srbije pre izbijanja Velikog rata, preko dominacije Beograda u okviru Jugoslavije pa sve do krvavog rata tokom raspada zemlje, kada su Srbi ponovo imali pretenziju na muslimanske i hrvatske oblasti. Iz njihove perspektive, Princip je pre terorista nego junak.“

Nemačka agencija dpa, čije izveštaje preuzima većina medija, piše da Srbi u subotu na kontra-manifestaciji kod Višegrada „žele da pokažu svetu šta misle o tumačenjima atentata u zapadnom svetu. […] Radi se pre svega o interpretaciji atentata. Za Srbe je Princip borac za slobodu od austrijske okupacije i nacionalni heroj. Prema mišljenju mnogih muslimana i Hrvata, prestolonaslednik je morao da umre jer je stajao na putu megalomanskim teritorijalnim pretenzijama Srba, kako je pisao hrvatski časopis VP. […] Ponovo podgrejane duboke odbojnosti tri naroda u Bosni daju krila želji srpske polovine zemlje da se otcepi. Nakon referenduma o nezavisnosti Škotske, koji se održava u septembru, na potezu je Republika Srpska, grmi Milorad Dodik već nedeljama. Ima i oprezni termin: 2018.“

Reklama