Dve decenije bez kazne za Hrtkovce | Politika | DW | 05.05.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Dve decenije bez kazne za Hrtkovce

Pre 20 godina, 6. maja 1992. godine, u prisustvu lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja, u sremskom selu Hrtkovci javno su čitani spiskovi „nepodobnih“ meštana, mahom Hrvata. Za proterivanja niko nije osuđen.

Hrtkovci su 1992. godine postali simbol proterivanja Hrvata iz Vojvodine, iz mesta poput Golubinaca, Sremske Mitrovice, Platičeva, Šida, Bača, Kukujevaca, Morovića... Nataša Kandić, izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo, podseća da je u Srbiji bio pokrenut samo jedan krivični postupak za slučaj Hrtkovci, i to protiv Ostoje Sibinčića, pokojnog bivšeg predsednika Mesne zajednice Hrtkovci. I taj postupak je rezultirao oslobađajućom presudom.

„Za brojna ubistva širom Vojvodine – u Šidu, u Kukujevcima, u Moroviću – do danas još niko nije odgovarao, iako je Fond za humanitarno pravo i 1993. i 1994. godine izneo dovoljno podataka koji su ukazivali da su počinioci bili ne samo među raznim grupama izbeglica koji su do dolaska u Srbiju bili organizovani u razne dobrovoljačke grupe ili u vojsku ‘Republike Srpske Krajine’, već da je među počiniocima bilo i policajaca. Do danas nijedan jedini postupak nije pokrenut, što pokazuje da je odnos prema našoj prošlosti, prema događajima u Vojvodini, ocenjen kao nešto što treba prepustiti zaboravu“, kaže Kandićeva za DW. 

Zločin bez kazne

Vojvodina Dorf Sremski Karlovci

Katolička crkva u Sremskim Karlovcima

Vojvođanski klub jedna je od retkih nevladinih organizacija koja svake godine uporno podseća na proterivanje katolika iz Vojvodine, a njen predsednik Đorđe Subotić ocenjuje da će taj zločin ostati bez kazne: „Srbija želi to da zaboravi i zvanična politika se svim silama trudi da se to zaboravi. Hrtkovci, i celokupno iseljavanje i proterivanje iz Srema i Vojvodine, jesu zločin bez kazne i to će tako ostati. Postoje retki mediji, postoje retke organizacije civilnog sektora i pojedine partije koje na to podsećaju, ali sve se na tome završava.“

Subotić smatra da bi Skupština Srbije morala doneti deklaraciju u kojoj bi se izvinila proteranim Hrvatima i makar ih simbolično pozvala da se vrate svojim kućama, ali nije optimista da će se to ikada i desiti: „Aktuelnoj vlasti ne pada na pamet da se izvini nedužnim Hrvatima koji su bili nevina žrtva rata koji Srbija nije vodila. Nažalost, nama samo ostaje da se sećamo tih ružnih trenutaka i da stvarno mislimo da se to više nikada neće ponoviti.“

Radikali imali podršku zvaničnog Beograda

Pred Haškim tribunalom radikalskom lideru Vojislavu Šešelju sudi se između ostalog i za proterivanje Hrvata iz Vojvodine, a Nataša Kandić kaže da su u tom procesu iznete činjenice, koje su jedini pouzdan zapis o tome šta se događalo devedesetih godina u Vojvodini: „Ono što je definitivno utvrđeno jeste da je Srpska radikalna stranka imala podršku najviših organa vlasti tadašnje Savezne Republike Jugoslavije. Zbog svega toga, niko ne treba da ćuti, treba o tome da se govori i da se traži utvrđivanje odgovornosti pre svega onih koji se još uvek danas nalaze u institucijama, a pre svega u policiji“, smatra Kandićeva.

Od političkih stranaka, dvadesete godišnjice Hrtkovaca setila se Liga socijaldemokrata Vojvodine, čiji je lider Nenad Čanak poručio da su ti događaji „najmračnija mrlja devedesetih godina na teritoriji Vojvodine“, jer su označili progon više desetina hiljada ljudi iz te pokrajine.

Iako ne postoje precizni podaci, procenjuje se da je u periodu od 1991. do 1995. godine pre svega iz vojvođanskog dela Srema proterano oko 30.000 nesrba. 

Autor: Dinko Gruhonjić, Novi Sad
Odg. urednik: Nemanja Rujević