Dve žene na čelu nemačke Levice
27. februar 2021.
Nemački levičari još se manje čuju tokom pandemije nego što je inače slučaj – premda kao da neke njihove ideje postaju mejnstrim. Odavno nije bilo ovoliko države. Od mera, preko testiranja i vakcina, sve do stotina milijardi evra pomoći građanima i privredi, vlada Angele Merkel radi upravo ono što levičari odavno traže.
Pa ipak, ankete vide Levicu, stranku poteklu iz bivše režimske partije DDR-a, na svega šest do osam odsto podrške. U toj atmosferi je Levica ove subote na onlajn-kongresu izabrala novi vodeći dvojac – po prvi put će neku nemačku etabliranu stranku predvoditi dve žene.
Jedna je Žanin Visler (39), šefica poslaničke grupe u pokrajinskom parlamentu Hesena, koja se broji u marksističko krilo stranke. Druga je Suzane Henig-Velsov (43), šefica stranke u pokrajini Tiringiji gde Levica ima jedino premijersko mesto u Nemačkoj.
Tandem sa razlikama
Henig-Velsov se zalaže da Levica konačno bude deo vladajuće koalicije i na saveznom nivou, ukoliko nakon izbora u septembru to dozvole rezultati. „Ljudi nemaju vremena da nas čekaju“, rekla je ona. „I od nas zavisi da li će sledeća vlada biti crno-zelena ili crveno-crveno-zelena.“
Time je aludirala na partijske boje stranaka. Prema anketama, deluje da će crni (Demohrišćani) i Zeleni imati komotnu većinu, dok će Zeleni, Socijaldemokrate i Levica teško skupiti većinu za vladu levog centra.
Visler, njena nova partnerka na čelu Levice, pak spada u radikalno krilo stranke koje nije spremno da pravi previše kompromisa kako bi došlo na vlast. U govoru na kongresu, ona je podsetila da su tokom pandemijske krize siromašni osiromašili, a bogati postali još bogatiji.
Agencija dpa ocenjuje da će najveći izazov novog tandema na vrhu Levice biti da ujedine različite frakcije čije su prepirke poslednjih godina išle do nivoa skandala.
Razlike dve košefice Levice vide se recimo na pitanju vojnog angažmana Nemačke, koji stranka načelno odbija. Ali dok Henig-Velsov kaže da bi mogla da podrži učešće nemačkih vojnika u misijama Plavih šlemova UN, Visler je za Tagesšpigel rekla: „Rat je rat.“ Ona odbija bilo kakav angažman vojske u inostranstvu.
To se ispostavljalo kao jedan od nepremostivih problema 2013. godine kada su crveno-crveno-zeleni zbilja imali većinu da sruše Angelu Merkel i njene Demohrišćane. No tada su se Socijaldemokrate opet odlučile da budu mlađi partner Angele Merkel i otada su u slobodnom padu popularnosti.
Previše udaljeni od korena?
Nemačka Levica je dugo posle ujedinjenja posmatrana kao ostatak autoritarne Jedinstvene socijalističke partije Nemačke koja je decenijama upravljala DDR-om. Danas se stranka zalaže mahom za ljudska prava, više penzije i plate, bolju integraciju došljaka.
No i po tome je podeljena. Jedan broj viđenih levičara, predvođen Sarom Vagenkneht, vatrenom govornicom i bivšom šeficom poslaničke grupe, smatra da je Levica postala mekana i fokusirana na politiku identiteta i političku korektnost. Stoga je, kako veruju, veliki broj protestnih glasača i običnih radnika počeo da simpatiše desničarsku Alternativu za Nemačku.
Kako piše dpa, Vagenkneht načelno kritikuje kurs Levice kao „previše pozerski i previše udaljen od stvarnih potreba birača“.
Umerenije krilo pak ukazuje na strelovit uspon Zelenih – koji su se upravo fokusirali na teme koje deluju moderno kao što je borba protiv klimatskih promena. Privlačeći pre svega mlađe i dobro obrazovane ljude iz urbanih sredina, Zeleni su prema anketama na oko 20 odsto podrške što je njihov istorijski maksimum.
Što se tiče Levice, iz prethodnih decenija je ostalo jedno – oni su i dalje daleko popularniji na istoku zemlje. U Tiringiji u liku Boda Ramelova imaju prvog premijera u istoriji SR Nemačke, a njega takođe u septembru čeka nova izborna trka. Levica je u vladajućoj koaliciji sa Socijaldemokratama i Zelenima i u dva grada-pokrajine, Berlinu i Bremenu.
nr (dpa, dw)