Duhovi koje je Erdogan prizvao | Izbor iz štampe | DW | 21.07.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Duhovi koje je Erdogan prizvao

„Svako ko se par dana zadržao na granici mogao je da posmatra kako islamističke grupe koriste pogranične delove Turske da se povuku ili da leče povređene borce“, piše nemačka štampa nakon terorističkog napada u Surudžu.

Türkei Explosion in Suruc

Forenzičari na mestu napada u Surudžu, 20.07.2015

Bio je to najkrvaviji teroristički udar u Turskoj u poslednje dve godine, a ako se sumnje potvrde – prvi koji je izvela Islamska država. U eksploziji u južnom gradiću Surudžu poginula je najmanje 31 osoba, više od stotinu je povređeno. Stradali su uglavnom mladi sekularni Kurdi koji su krenuli u Kobane, kurdski grad u Siriji, udaljen samo desetak kilometara od Surudža. Oni su hteli da pomognu u obnovi Kobanea, koji je za Kurde grad-heroj jer je tamo odbijena višemesečna ofanziva terorista Islamske države. Nakon napada oko hiljadu pretežno Kurda protestovalo je u centru Istanbula jer smatra da vlast Redžepa Erdogana odbija da povede borbu protiv džihadista kako bi ovi potisnuli Kurde u Siriji i Iraku. To efektno u jednom podnaslovu sumira portal nedeljnika Špigel: „Erdogan može da živi sa Islamskom, ali ne i sa kurdskom državom.“

Dva ugledna nemačka lista – konzervativni Frankfurter algemajne cajtung (FAZ) i levičarski Tagescajtung (Berlin) – donose dopisničke tekstove iz Istanbula pod istim naslovom: „Duhovi koje je Erdogan prizvao“. FAZ primećuje da je, za razliku od prethodnih napada kada je vlada u Ankari smesta okrivila sirijski režim Bašara al Asada, sada nemoguće okriviti Damask jer sve ukazuje da je samoubilački napad izvela Islamska država. To može biti nezgodno za predsednika Erdogana. Jer, kako piše list, potpuno je izvesno da je Turska sistematski pomagala Islamsku državu dok se ova borila protiv Kurda.

„Svako ko se par dana zadržao na granici mogao je da posmatra kako islamističke grupe koriste pogranične delove Turske da se povuku ili da leče povređene borce. Hrabri turski novinari su poslednjih meseci makar delimično dokazali da su turske tajne službe bar do 2013. isporučivale oružje i municiju islamističkim grupama u Siriji ili žmurile na isporuke koje su obavljali drugi“, navodi FAZ. Iako nije dokazano da je Turska direktno naoružavala baš Islamsku državu, „postoji bojazan da Turska neće moći da se oslobodi islamističkih duhova koje je prizivala protiv Asada. Turski publicista Mustafa Akjol govori o pakistanizaciji Turske. Podseća da je vlast u Islamabadu takođe jednom verovala da može da podržava islamističke Alahove ratnike u Avganistanu, a da istovremeno sačuva svoju zemlju od patnje. Taj pokušaj je u Pakistanu neslavno propao – da li isto preti Turskoj?“

Tagescajtung piše: „Indiferentni odnos vlade u Ankari prema Islamskoj državi već dugo opterećuje i odnose sa SAD. Zvanično se Turska pretvarala da podržava međunarodnu koaliciju protiv islamista dok je zapravo odbijala da pruži praktičnu pomoć. Posebno se to videlo na primeru Inčirlika, američke vojne baze u blizini ratnih područja u Siriji i Iraku, koja ne sme da se koristi za vazdušne napade protiv IS. Stoga za Kurde u Turskoj i Siriji vlada u Ankari snosi deo odgovornosti što je IS ojačao. Sve su glasnije optužbe da tajne službe dozvoljavaju slobodno kretanje pristalica IS po Turskoj.“

„Cela zemlja zatvor za novinare“

Švajcarski Noje ciriher cajtung donosi duži intervju sa Ahmetom Sikom, jednim od novinara koji su razotkrili da je turska vlada snabdevala islamiste u Siriji oružjem. Nakon što je njegov tekst objavljen u listu Čumhurijet, predsednik Erdogan javno je tražio da se glavni urednik osudi na dve kazne doživotnog zatvora. Da li se Sik plaši posledica nakon svog teksta? „Ne, od roditelja sam naučio da nazivam stvari pravim imenom. Erdogan je loš čovek i kriv jer je oružjem podržavao neke protivnike režima u Siriji i tako se aktivno upleo u tamošnji građanski rat. Ako neko treba da se plaši posledica, onda je to sâm Erdogan.“

Türkei Proteste in Istanbul

Policija je okončala proteste u Istanbulu u ponedeljak, 20.07.2015

Sik je već proveo čitavu godinu u istražnom zatvoru zbog rukopisa knjige o uticajnom propovedniku Fetulahu Gulenu koji živi u američkom egzilu, ali i dalje ima veliku moć u Turskoj i u međuvremenu je u otvorenom sukobu sa Erdoganom. Kaže da je psihološki pritisak u zatvoru bio ogroman, ali da ne želi da drami o tome: „Bio sam i tada poznati istraživački reporter pa nisam tek tako zaboravljen u zatvoru. Ima na stotine kolega koje su u zatvoru u mnogo lošijim uslovima i za koje se niko ne zauzima.“ Novinarku Noje ciriher cajtunga je zanimalo i zašto je Sik jednom rekao da u Turskoj nisu problem novinari u zatvoru nego oni na slobodi? „Cela zemlja je za nas novinare jedan veliki zatvor. Niko ne mora da nas hapsi. Cenzurišemo se sami iz straha od gubitka posla. Kolege pišu ono što njihovi pretpostavljeni očekuju. Bilo mi je teško da se vratim profesiji nakon boravka u zatvoru, niko nije hteo da me zaposli. Novinar koji se zalaže za ljudska prava i za svoja sopstvena prava važi kao neko ko ide uz dlaku i samo pravi probleme.“

Na kraju intervjua novinar Ahmet Sik kaže: „Kao i svaki novinar već sam razmišljao o tome da napustim ovo zanimanje i otvorim restoran. Ali bavim se ovim poslom već 25 godina i ništa lepše ne mogu da zamislim. Hoću da izveštavam do kraja života – i zbog moje ćerke. Jer ja svakako neću doživeti pravu demokratiju u Turskoj, ali ona možda hoće.“