Duhovi Hladnog rata na Balkanu

Ruski stavovi u Savetu za implementaciju mira, međunarodnom telu koje je odgovorno za sprovođenje Dejtonskog sporazuma, proteklih godina često su bili suprotstavljeni stavovima ostalih članica tog tela. Zvaničnici Evropske unije nisu se naročito obazirali na opstrukcije političara iz Bosne i Hercegovine koji uživaju podršku Ruske Federacije. Zapad se, prema tvrdnjama pojedinih analitičara, „probudio“ tek nakon što se Rusija u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN) otvoreno suprotstavila evroatlantskim procesima u BiH. Kriza u Ukrajini i novi odnosi između Zapada i Rusije probudili su duhove Hladnog rata i na Balkanu, gde su sukobljene strane intenzivirale borbu za što bolju geostratešku poziciju.

Politički analitičar Zekerijah Smajić kaže da sam geopolitički položaj Rusije, njen konstantni ekonomski rast od 1999. godine, i politička i pravoslavna istorija geostrateškog naslednika bivšeg Sovjetskog Saveza, određuju rusku poziciju kako na globalnoj pozornici, tako i na Balkanu. „Biti veliki na međunarodnoj sceni, podrazumeva obavezu delovanja i na kriznim područjima kao što je prostor bivše Jugoslavije. Pitanje je samo da li je to delovanje konstruktivno ili destruktivno“, kaže Smajić za Dojče vele. On tvrdi da je Rusija - u ekonomskom zamahu i sa Vladimirom Putinom na čelu - odlučila da iznova definiše svoju međunarodnu politiku, koja je za vreme Borisa Jeljcina bila „nedosledna, kratkovida, vrlo često i karikaturalna“. Smajić je ubeđen da je EU nakon proglašenja nezavisnosti Krima uvela nepromišljene sankcije protiv Rusije, koje su štetne i po samu Evropsku uniju.

Rusija iskoristila pogrešan pristup EU balkanskim državama?

„Rusija nije BiH 'izabrala' za dnevnopolitička potkusurivanja sa EU, već je kao superiorna velesila iskoristila priliku da pokaže godinama inferiornoj EU da se, zbog vlastitih problema i drugih globalnih prioriteta, Bosnom i Hercegovinom bavila površno i pogrešno. Dok je EU dve decenije ulagala u državne institucije, u parazitozno civilno društvo, vrlo skromnu infrastrukturu i more drugih pogrešnih investicija, ruski kapitalci, koordinirani iz Kremlja, ulagali su u ekonomski strateške sektore kao što su Rafinerija u Brodu, bivši lanac OMV, Bosnalijek itd. Nisam siguran da su i dan-danas zvaničnici EU u Sarajevu i Briselu shvatili da krivica nije do vrlo ambiciozne ruske politike, koja ima viziju i strategiju ekonomskog 'osvajanja', već do zvaničnog Brisela koji se godinama bavio pogrešnim prioritetima i pogrešnim igračima na našoj političkoj sceni“, kaže Smajić.

Zekerijah Smajić smatra da je zaokret EU prema BiH još uvijek primarno-retoričke naravi, koji se u poslednje vreme pogrešno konotira kroz „Nemačko-britansku inicijativu“. „Zašto pogrešno? Savet Evropske Unije je pola godine pre ove Inicijative utvrdio novi strateški pristup prema BiH koji je u februaru ove godine jednoglasno usvojen, nakon što je propalo četvorogodišnje nepotrebno i strateški potpuno pogrešno insistiranje na presudi Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu u predmetu Sejdić-Finci. Tada su prvi put nakon završetka rata u prvi plan delovanja EU postavljeni ekonomija i socijalna pravda, te dva dosadašnja vrlo važna poglavlja za svaku zemlju u tranziciji, a to su vladavina zakona i funkcionalnost države. Tada usvojeni 'Novi pristup EU prema BiH' inicirali su prvo ministri spoljnih poslova Nemačke i Austrije, zatim Švedska i na kraju Hrvatska i Slovenija. Nemačka i Britanija su, dakle, samo reaktivirale novi pristup iz februara, dajući mu dugo priželjkivanu konkretizaciju“, kaže Smajić.

Tradicionalne veze Rusije i Balkana

Direktor banjalučkog Centra za međunarodne odnose Miloš Šolaja podseća da su Rusija i Zapadni Balkan „nedovršena priča“ i da Sjedinjene Američke Države i EU „ne žele jaku Rusiju“ niti ruski uticaj na Balkanu. „Jasno je i da je period post-hladnoratovske saradnje i usklađenosti Rusije i njihovih spoljnih politika prošao. Rusija se u velikoj meri oporavila zahvaljujući ogromnoj sirovinskoj bazi i cenama sirovina na svetskom tržištu. Ekonomska pozicija traži i svoj politički izraz i stoga je Rusija sve prisutnija u evropskoj politici, ali i isto tako i širom sveta“, kaže Šolaja u komentaru za Dojče vele.

„Zapadni Balkan je prostor u kojem se nalaze države koje još nisu postale ni članice NATO-a, ni EU. Istovremeno, obeležen je mnogim tradicionalniom vezama s Rusijom poput pravoslavnih, panslovenskih ili odnosima iz vremena socijalizma, pretežno ekonomskim. Činjenica je da su zemlje, koje još nisu postale deo evroatlantskih integracija, usmerile Rusiju ka realizaciji svog snažnog prisustva i uticaja u tom geopolitičkom prostoru. Taj uticaj zasnovan je na pojačanoj ulozi ekonomskog prisustva Rusije, pre svega u energetskom sektoru, delimično i u drugim privrednim granama. S druge strane, potreba za novcem koji je odmah bio na raspolaganju i novim radnim mestima omogućila je Rusiji i njenim predstavnicima da utiču na ekonomiju, a potom i na politička kretanja. Uz potrebu za kapitalom, tradicionalna naklonost lokalnih političkih aktera bila je dobra osnova za privatizaciju i investicije u balkanskom prostoru, a Rusija nastoji da to što efikasnije iskoristi“, kaže Šolaja.

Ruske investicije i evropska uslovljavanja

On podseća da je i evropski pristup državama zapadnog Balkana doprinio jačanju ruskog uticaja u regiji. „Standard evroatlantskih integracija - da ulaganja počinju da cvetaju tek kad neka zemlja uđe u NATO - otvorio je znatan manevarski prostor Rusiji. Ovaj region je gladan novca i investicija i Rusija je toga svesna. Ona vešto investira, daje kredite i sve ide brže nego što NATO i drugi zapadni subjekti trenutno mogu da odgovore. Činjenica je i da je Rusija pojačala akcije spoljne politike u raznim delovima sveta. Rusija se vraća i kao akter vojne industrije, vojnog povezivanja s drugim zemljama. Partnerstvo sa balkanskim državama joj je veoma važno. U širem smislu, Balkan je čak i predvorje evropskih politika i zato mnoge evropske države naglašavaju te svoje razlike u odnosu na Rusiju. Ovdašnje male države i dalje se oslanjaju na neku od velikih sila i nema sumnje da će neke od njih iskoristiti jačanje ruskog uticaja“, kaže Šolaja.