Dugačak put Kube do Mekdonaldsa | Politika | DW | 14.08.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Dugačak put Kube do Mekdonaldsa

Američki ministar spoljnih poslova Džon Keri ovog petka (14.8.) svečano otvara američku ambasadu na Kubi. Odnosi te dve zemlje sve su bolji, ali je još dug put da oni zaista postanu normalni.

Po prvi put nakon više od pola veka na Kubi će se ponovo zavijoriti američka zastava. I to ne samo u Gvantanamu, američkoj bazi na kubanskom ostrvu što je „uspomena“ još od američko-španskog rata s kraja 19. stoleća, već usred glavnog grada Havane, na ponovno otvorenoj ambasadi Sjedinjenih Američkih Država.

Na tu svečanost stiže i američki ministar spoljnih poslova Džon Keri. On je nakon sedamdesetak godina prvi šef diplomatije iz Vašingtona koji stiže na Kubu. I diplomatskog predstavništva i poseta ministra trebalo bi da budu svedočanstvo sve boljih odnosa sa, nakon Kubanske revolucije, za Amerikance praktično „zabranjenim ostrvom“.

U svakom slučaju, „Koka kola i Mekdonalds su dobrodošli na Kubu“. Takvu dobrodošlicu američkim firmama nije izrekao bilo ko – to je ovog januara izjavio Aleks Kastro-Soto, sin vođe revolucije Fidela Kastra. Kubanska privreda ima velike koristi od otopljavanja odnosa sa moćnim susedom, a pre svega prednjači turizam.

Vorbereitungen zur Wiedereröffnung der US-Botschaft auf Kuba

Zgrada ambasade SAD u Havani

Tu se beleže zaista spektakularni rezultati: u prva četiri meseca ove godine bilo je 15 odsto više turista nego u godini pre toga. Američki državljani u poslednjih nekoliko meseci mogu da, preko jednog internet-portala, iznajmljuju i privatni smeštaj na Kubi, a odziv je – spektakularan. „Ne verujem da smo ikada imali neko tržište koje je tako brzo raslo kao Kuba“, tvrdi direktor portala „Airbnm“ Brajan Česki.

(Težak) oproštaj od socijalizma

I ne samo turizam – kompletna privreda Kube u prvom polugodištu porasla je za 4,7 odsto – nakon veoma skromnih 1,7 procenata prošle godine. Ipak, problema ima još, čak i kada je reč o osnovnoj proizvodnji hrane. Socijalistička Kuba u međuvremenu je dozvolila i privatnu inicijativu poljoprivrednicima i zadrugama, ali snabdevanje stanovništva jedva da se poboljšalo i većina namirnica mora da se uvozi.

Da bi se nešto zaista popravilo, potrebne su ogromne investicije jer je kubanska privreda previše dugo preživljavala od danas na sutra pouzdajući se u „bratsku pomoć“ Sovjetskog Saveza. Pre nekih godinu dana, Kuba je konačno donela novi zakon o stranim investicijama. U njemu je pobrojano 246 projekata, od živinarskih farmi, preko fabrika vakcina, pa do postavljanja vetroelektrana – u ukupnoj vrednosti od 8,7 milijardi dolara. Interesovanje postoji. U posebnoj ekonomskoj zoni „Marijel“ prve fabrike već su otvorile svoje pogone.

Tourismus in Kuba

Turizam na Kubi doživljava procvat

U suštini gotovo da se može reći da su Amerikanci zakasnili da dođu na Kubu. Problema naravno još uvek ima jer Kuba praktično ima dve valute: jednu koliko-toliko normalnu i vezanu za dolar Peso convertible i jednu socijalističku i „zaštićenu“ Peso cubano za kupovinu subvencionisanih osnovnih proizvoda – kojih nikada nema dovoljno. Zato je njihovo spajanje u jedinstvenu valutu opasan politički poduhvat, a lako bi moglo da dođe i do opasne inflacije.

Evropljani i Azijati već se guraju

Strani investitori uveliko hodočaste po Kubu i to pre svega oni iz Evrope i Azije. Španski turistički koncerni, koji su već i bili prisutni na Kubu, najavili su da će proširiti tamošnje poslove. Kineski i britanski preduzetnici dobili su dozvolu da na Kubi sagrade igrališta za golf, a iz Francuske je ovog maja stigao i lično predsednik Fransoa Oland sa ogromnom privrednom delegacijom željnom poslova sa tom zemljom. U poređenju sa svim tim, poseta nemačkog ministra spoljnih poslova Franka Valtera Štajnmajera ovog jula bila relativno skromna.

U stvari, u SAD još ima uticajnih ličnosti – neretko kubanskog porekla, koje se protive bilo kakvom „popuštanju“ Kubi i slanju „dolara komunistima“. Ali nakon poteza predsednika Baraka Obame, sada su mnogo glasniji američki preduzetnici koji čak krive Vašington što je toliko dugo čekao i što su Evropljani i Azijati „američkim firmama (na Kubi) jedva nešto ostavili kad ograničenja budu potpuno ukinuta“, izjavio je predsednik lanca hotela „Meriot“ Arne Sorensen.

USA Wiedereröffnung der Kubanischen Botschaft in Washington

Kubanska ambasada u Vašingtonu

Iako se otvara američka ambasada, još uvek su na snazi sankcije koje su SAD uvele protiv komunističke Kube još 1962, nedugo nakon što je otkriveno da SSSR tamo instalira i nuklearno oružje. Ipak, sve je više zagovornika ukidanja tih kaznenih mera, iako predsednički kandidati republikanca poput Marka Rubija, Teda Kruza ili guvernera Floride u kojoj žive brojni kubanski došljaci, Džeba Buša još uvek vrte staru ploču da se „ne smeju slati dolari komunistima“.

Kubancima dolar još uvek zabranjen

Ipak, dok je Obama predsednik SAD, može se očekivati da će svojim ovlašćenjima i dalje ublažavati postojeća ograničenja za trgovinu i putovanje na Kubu. Tako je američka vlada već dala licence američkim prevoznicima da uspostave redovne linije ka Kubi, iako još nije izdata i dozvola Havane da bi se to zaista i sprovelo. Postoji još mnogo toga o čemu Vašington i Havana moraju da se dogovore da bi se obezbedilo nesmetano poslovanje Amerikanaca na toj ostrvskoj državi.

Tako je i američkim bankama dozvoljeno da otvore račune na Kubi, ali kubanska vlada još nije objavila detalje kako bi to poslovanje trebalo da izgleda. Na Kubi je sve više američkih turista koji su navikli da plaćaju kreditnim karticama. Kuba dozvoljava njihovu upotrebu, ali u stvarnosti niko ne može da ih koristi jer ih Kuba još nije autorizovala. To joj nije lako jer je sankcijama u stvari Kubi zabranjeno da posluje s američkim dolarima.

Sve u svemu, investiciona kuća „Džons Leng Lasal“ je zato savetovala investitorima da i dalje budu „veoma oprezni“ kada odlučuju o ulaganjima u Kubi: „Utvrdili smo da postoji još mnogo rizika u poslovanju. Nema solidnog bankarskog sistema (na Kubi), infrastruktura zemlje pravi je izazov, a po trenutnom embargu američkim preduzećima nije dozvoljeno da sklapaju ugovore sa vladom“, izjavio je Stiv Medvin iz te investicione kuće.

US-Präsident Obama und Präsident Raul Castro geben sich die Hand beim Amerika-Gipfel in Panama

Raul Kastro i Barak Obama

Gvantanamo – ali da je prazan

Utisak tih finansijskih savetnika jeste da Kuba ni u kom slučaju nije zainteresovana za nekakvu poplavu stranih investitora, već pre svega želi da izbegne pogoršanje životnih uslova najsiromašnijeg sloja stanovništva koji bi se dogodio naglim povratkom u kapitalizam.

Zato čak i nakon što se nad Havanom ponovo zavijori američka zastava, to ne znači da će tamo uskoro da se otvori Mekdonalds. Za punu normalizaciju odnosa, Kuba od Vašingtona uporno traži potpuno i formalno ukidanje sankcija, a tu je ipak i problem baze u Gvantanamu. Jeste da je ta baza rezultat rata iz doba kada je Kuba još bila kolonija Španije i koji je zapravo i doveo do nezavisnosti Kube, ali „dogovor“ o bazi postignut je sa vladom u Havani.

Sada ona želi i taj poslednji zaliv svog ostrva koji je pod tuđinskom vlašću. Naravno, bez tamošnjih vojnika – i zatvorenika.

Reklama