Duboko podeljena opozicija | Politika | DW | 23.12.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Duboko podeljena opozicija

Međunarodna konferencija posvećena Siriji koja bi trebalo da se održi u januaru nije „pod srećnom zvezdom“. Sumnju u uspeh ne izaziva samo neslaganje između vlade i opozicije, već i podele među Asadovim protivnicima.

Sastav delegacije sirijske vlade na mirovnoj konferenciji u Ženevi već je poznat. Nju će predvoditi ministar spoljnih poslova Sirije Valid Al Mulim. Ali, za sada se ne zna ko će predstavljati sirijsku opoziciju. Protivnicima Bašara Al Asada do sada nije pošlo za rukom da se dogovore. To nimalo ne čudi jer sirijska opozicija je bila i ostala podeljena: jedna je islamistička, a druga sekularne orijentacije.

Nepremostive podele?

Unutar oba opoziciona bloka postoje dodatne podele. Tako se nedavno sedam islamističkih pobunjeničkih grupa povezalo u takozvani „Islamistički front“. On predstavlja konkurenciju grupama bliskim Al-Kaidi, kao što je Al-Nusra-Front i Islamska država u Iraku i Levantu / ISIS. Ono što im je zajednički su terorizam i nasilje.

Podeljena je i sekularna opozicija. Na jednoj strani je opozicija u egzilu, koju prvenstveno predvodi „Sirijska nacionalna koalicija“ (SNC). Ona zagovara nasilno svrgavanje režima i pritom računa na vojnu intervenciju SAD i Zapada. Njeni predstavnici, međutim, imaju sve slabiji uticaj kod naoružanih grupacija kao što je „Pobunjenički front Sirija“. On se sastoji od petnaest naoružanih grupa, koje su se pre nekoliko dana ujedinile u savez.

Nasuprot Sirijskoj nacionalnoj koaliciji opet stoji Nacionalni koordinacioni komitet za demokratske promene (NCC). Kao važan savez miroljubive opozicije u zemlji, on se protivi nasilju i zalaže za svrgavanje režima putem pregovora.

Sirijska opozicija nije samo podeljena po taktičkim pitanjima. Jedinstvena pozicija nedostaje i kada se radi o dugoročnim ciljevima. „Sirijska nacionalna koalicija“ i „Nacionalni koordinacioni komitet“ kao cilj ističu „demokratsko civilno društvo“ iako u tom okviru izbegavaju upotrebu termina „sekularizam“. Sasvim suprotne ciljeve ima „islamski Front“, koji ističe da se bori za „uspostavljanje islamske božije države u Siriji. Svoju viziju imaju i grupe bliske Al-Kaidi: one slede svojevrsnu međunarodnu agendu i zaklinju se na globalni džihad. Sirija je pritom samo međustanica na putu kao ostvarenju njihovog cilja, „uspostavljanju božije volje na zemlji“.

Slabi podrška Zapada

U međuvremenu, čini se da opozicija svojim neprestanim neslaganjem i borbom za vlast gubi podršku zapadnih saveznika. Kada je „Islamski front“ prošle sedmice napao strateški položaj „Slobodne sirijske armije / FSA“ i preuzeo kontrolu graničnog prelaza Bab Al-Hava ka Turskoj, Ankara je taj prelaz zatvorila. Time je zatvoren jedan od glavnih puteva za snabdevanje opozicije. Istovremeno, SAD i Velika Britanija su obustavile pomoć Slobodnoj sirijskoj armiji. U arapskim medijima čak kruže glasine o raspuštanju FSA i bekstvu načelnika štaba Selima Idrisa u Katar. Zato ne čudi što bivši šef CIA Majkl Hejden danas ne vidi realne šanse za pobedu pobunjenika.

S obzirom na takve podele, konferencija posvećena Siriji nije „pod srećnom zvezdom“. Malo je verovatno da će vlada i opozicija uspeti da dođu do kompromisa. U slučaju da im to pođe za rukom, kompromisi će morati da se realizuju, a to bi – s obzirom na tolike podele – bilo teško izvodljivo. Pojedinci iz redova naoružane opozicije već upozoravaju „Sirijsku nacionalnu koaliciju“ da će njeno učešće na konferenciji shvatiti kao izdaju. Takav rečnik mnogi Sirijci više ne mogu da čuju – ni od strane režima, ni od opozicije. Njima je dosta rata i ratne retorike. Oni čeznu za mirom.

Autori: Ibrahim Mohamad / Boris Rabrenović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

Reklama