1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Druga šansa Obami, uprkos greškama?

23. septembar 2012.

Barak Obama je priznao da je najveća greška njegovog mandata bio neuspeh u politici useljavanja što pogađa posebno migrante iz Latinske Amerike. Uprkos greškama, Obama je veliki favorit na predsedničkim izborima.

https://p.dw.com/p/16CsW
Foto: Getty Images

Poslednjih dana brojni svetski mediji su preneli da je predsednička trka u Americi već odlučena iako će se desiti tek za dva meseca. Republikanski izazivač Mit Romni ionako je u istraživanjima javnog mnjenja zaostao, a onda su u javnost izašla dva njegova gafa – jedan u kojem je otpisao gotovo polovinu birača kao zagrižene demokrate, a drugi u kojem je na jednoj donatorskoj večeri rekao da Palestinci ne žele mir. Aktuelni predsednik Barak Obama je Romnijev kiks elegantno iskoristio da poentira i stekne predsnot u borbi za svoj drugi mandat. Za prvi izbor borio se sloganom „Change“ („Promena“, na slici gore), a sada će mu birači suditi i prema učinku u prve četiri godine boravka u Beloj kući. Kakav je bio taj učinak?

Očekivanja bila nerealna

„Ko je očekivao mesiju, taj se sigurno razočarao“, kaže filozofkinja Suzan Nejman o Baraku Obami. Ona je u intervjuu za berlinski Tagescajtung rekla da su očekivanja od Obame bila preterana kada je pre četiri godine stupao na dužnost: „U ovom mandatu uradio je neke veoma problematične stvari. Proizveo je u savetnike ljude koji su odgovorni za finansijsku krizu. Ili njegov rat bespilotnim letelicama u Avganistanu. Uprkos tome, nisam razočarana. Postigao je zakon o jednakim radnim uslovima za žene i muškarce. Pre četiri godine je još delovalo nemoguće da će se zalagati za homoseksualne brakove. Neobično je važna njegova reforma zdravstvenog osiguranja, iako nije toliko dalekosežna koliko su neki želeli. Ipak je to korak od sedam milja u istoriji Sjedinjenih Država“, kaže Nejman.

Osim upotrebe bespilotnih letelica koja je „najveći moralni problem Obame“, filozofkinja kaže da se prvom crnom predsedniku SAD ne može zameriti što nije zatvorio zloglasni Gvantanamo na Kubi, iako je obećao. „Nijedna savezna američka država nije bila spremna da prihvati zatvorenike“, podseća ona. Na pitanje novinara, da li bi bilo logično da Obamina administracija pokrene vojnu intervenciju u Siriji kako bi zaštitila ljudska prava stanovništva Nejman odgovara: „Do sada niko nije dao razuman odgovor na pitanje da li bi vojna intervencija izazvala još veći užas nego nasilje koje sprovodi režim. To se ne može porediti sa Irakom. Povrede ljudskih prava su još strašnije u Severnoj Koreji – da li i tamo treba da intervenišemo?“

USA Gesundheitsreform Demonstration Für / Gegen
Jedni pored drugih demonstranti protiv i za obaminu reformu zdravstvaFoto: AP

Najveća greška – politika useljavanja

Ugledni nedeljnik Špigel u onlajn izdanju piše da izbore u SAD lako mogu da odluče glasovi birača koji su poreklom iz Latinske Amerike – njih u međuvremenu ima čak 22 miliona sa pravom glasa, čak dva miliona više nego pre četiri godine: „Gotovo 70 odsto Latinosa bilo je za Obamu 2008. Bili su za promenu jer nisu imali šta da izgube, a mogli su da dobiju mnogo. A danas? Još uvek nema izmene zakona o useljavenju koji bi milionima ilegalaca u zemlji dao perspektivu. Zvanična nezaposlenost među Latinosima prelazi deset odsto, svaki četvrti živi u siromaštvu, pet miliona ih nema zdravstveno osiguranje.“ Špigel prenosi i izjavu šefa Obamine kampanje Džima Mesine: „Ako dobro odradimo posao, Latinosi će biti odlučujući za našu pobedu.“

Priča kao da razume ljude

Časopis o poznatima Štern ima, kao i uvek, drugačiji pristup pa je za mišljenje o Obami pitao Bilija Džoa Armstronga, frontmena svetski popularne pank-rok grupe Grin dej. Oni su svojevremeno opevali bivšeg predsednika Džordža Buša, inače Republikanca, kao „Američkog idiota“. „Buš nije znao ništa, nije umeo ništa, upravo je bio američki idiot“, kaže Armstrong. Obamu je sreo jednom, ali misli da predsednik nije imao pojma ko je on. Ipak, ima pohvale za njegov prvi mandat: „U najmanju ruku je zainteresovao ljude za politiku, govorio je na način da mnoge generacije osete da ih razume. Kada glasamo, mi ustvari glasamo da u Vašingtonu vlada saradnja, a ipak su mnogi sputavali Obamu da sasvim postigne ciljeve kada je u pitanju zdravstveno osiguranje“, smatra frontmen Grin deja.

Priredio: Nemanja Rujević
Odg. urednica: Dijana Roščić