Dramatična situacija za Angelu Merkel

„Rejting CDU pada i paralelno raste nervoza političara u strankama Unije. Šest meseci uoči izbora nezadovoljstvo zagovornika liberalne ekonomije i konzervativaca sve je očiglednije. Politiku Angele Merkel moguće je hvaliti kao pragmatičnu, ali i kritikovati kao bezbojno kompromiserstvo.

Istovremeno, Merkelova je okovana dvostrukom ulogom: kao kancelarka mora da traži kompromis, kao predsednica CDU mora da se spori sa socijaldemokratama. Velika koalicija stalno iziskuje kompromise kojima niko nije zadovoljan.

Sve to dovodi do neraspoloženja u CDU. Ali, za to nije kriva samo kancelarka, nego i nesloga u strankama Unije. Mada se čini da je situacija dramatična za kancelarku, u stvarnosti to nije slučaj: prema ispitivanjima javnog mnjenja Angela Merkel popularnija je od kandidata socijaldemokrata i ministra spoljnih poslova Franka Valtera Štajnmajera.

Ima mnogo više izgleda da posle izbora Nemačka dobije vladu stranaka Unije i liberala, nego koaliciju zelenih i crvenih. CDU je i dalje najjača stranka. Najzad, i do sada je već više puta potcenjeno taktiziranje Angele Merkel“, piše list „Noje osnabriker cajtung“ o situaciji na nemačkoj političkoj sceni.

O istoj temi list Vestdojče cajtung piše:

„Šest meseci uoči izbora postaje očigledno da kancelarka ne nalazi put do duše stranaka Unije. Sada u Uniji shvataju da je Angela Merkel prava kancelarka koja zahvaljujući pragmatizmu omogućava funkcionisanje velike koalicije i koja ume da vodi kroz privrednu krizu. Da je pogrešna ličnost za predsednicu stranke u Uniji su se setili u pogrešno vreme“, piše „Vestdojče cajtung“.

Da li treba pregovarati sa talibanima?

inhenski list Zidojče cajtung bavi se namerom američkog predsednika Baraka Obame da pregovara sa umerenim talibanima:

„Kada neko najavljuje pregovore sa talibanima, kao što to sada čini predsednik Obama, on postupa istovremeno i ispravno, i pogrešno. Tačno je da svi među talibanima nisu u podjednakoj meri fanatici. To otvara put za pregovore sa nekim od vođa, njihovo izdvajanje iz strukture, mogućnost da im se obeća da neće biti kažnjeni i da će imati uticaj u društvu.

Pogrešno bi bilo pristupati talibanima kao jedinstvenoj organizaciji ili čak pregovarati sa njihovim osnivačem Mulom Omarom. To ne bi obezbedilo mir.

Avganistanci ne odbacuju u principu učenje talibana. Verska strogost i shvatanje uloge žena nailaze na podršku. Otpor izazivaju brutalnost, ekscesi šerijatskog prava, ograničavanje mnogih sloboda povezano sa fundamentalizmom. Sa vođama talibana može se pregovarati samo kako bi se slomila moć fundamentalista i ekstremista i kako bi se oni podelili. Zauzvrat, moralo bi se prihvatiti opredeljenje društva za strožu varijantu islama. Sve to nemoguće je postići nekom velikom strategijom, nego je potreban mukotrpan rad od distrikta do distrikta.

Obamin problem je kako objasniti stratezima u Vašingtonu i građanima avganistanske suptilnosti. Paušalna politika pomirenja sa talibanima bez razlike niti je prihvatljiva, niti bi donela plodove“, piše „Zidojče cajtung“

„Evropska zluradost“

Povodom susreta američke ministarke spoljnih poslova Hilari Klinton i ruskog ministra Sergeja Lavrova list Frankfurter rundšau piše:

„U Ženevi Sergej Lavrov je rekao da Rusija svojim partnerima ne isporučuje ’oružje koje bi moglo dovesti do destabilizacije’, misleći pri tome na Iran. Istovremeno je pozvao SAD da postupaju na isti način imajući u vidu Izrael. Klintonova smatra da njen susret sa Lavrovim predstavlja ’svež početak’.

Kintonova i Lavrov nisu uspeli da premoste razlike kada je reč o Kosovu ili Gruziji. Međutim, dogovorili su se da ’otvoreno i pošteno razgovaraju u duhu partnerstva o pitanjima o kojima ne postoji saglasnost’. Nema sumnje da u rusko - američkim odnosima duva novi vetar“, smatra komentator lista „Frankfurter rundšau“.

O rusko američkim odnosima list Štutgarter nahrihten piše:

„Novu politiku Vašingtona prema Rusiji u tzv. staroj Evropi posmatraju sa zluradošću: bilo im to pravo ili ne, Poljaci i Česi moraju se pomiriti sa činjenicom da Obama odustaje od izgradnje antiraketnog štita ili ga, u najboljem slučaju, smatra samo jednim od aduta u pregovorima.

I odjednom, Vašingtonu više nije tako hitan prijem Ukrajine u NATO, zapadni interesi u Gruziji odavno su potisnuti u pozadinu. Sankcije zbog ruskog priznanja Abhazije i Južne Osetije? Lanjski sneg. Rusija je ponovo dobrodošla kao partner NATO i američka ministarka spoljnih poslova Hilari Klinton najavila je prilikom susreta u petak sa kolegom Sergejom Lavrovim novi početak u odnosima. Preostaje još jedino pitanje da li će Moskva nagraditi novu politku Vasingtona“, piše list „Štutgarter nahrihten“.

Banka u minusu, a premije ogromne

O državi i bankama list Vestdojče algemajne cajtung piše:

„Sasvim sigurno je ministar privrede Karl Teodor Gutenberg sasvim u pravu kada kaže da se ’ne smeju lakomisleno širom otvoriti vrata’ ulasku države u privredu. Država je dovoljno puta pokazala da je loš preduzetnik, ali šta je alternativa ukoliko je pred bankrotstvom banka značajna za ceo sistem?

Šok koji je usledio posle bankrotstva američke banke Leman Braders dovoljno je upozorenje. Nije najgora opcija ukoliko država priskoči u pomoć sa potrebnom količinom milijardi. Ali, cena za taj novac mora biti puno pravo saodlučivanja u vođenju poslova banke – kao što je to uostalom slučaj u SAD i Velikoj Britaniji“, piše „Vestdojče algemajne cajtung“.

Povodom debate o ograničavanju zarada menadžera list Nordkurir piše:

„U velikoj koaliciji sve je više glasova koji zahtevaju čvrsta pravila propisana od strane države o platama u esnafu koji je do nedavno smatran elitnim, ali je svojom pohlepom izazvao privrednu katastrofu. I kancelarka Angela Merkel ne shvata kako su banke u dubokom minusu istovremeno isplaćivale ogromne premije. Dakle, uzbuđenje na sve strane.

Da li će ta moralna zgražanja nad kastom za koju je reč moral postala nepoznat pojam biti pretvorena u zakone veliko je pitanje… Možda će biti moguće izvršiti još veći pritisak na Nadzorne odbore kako bi zaista i nadzirali šta se dešava. To bi bio prvi korak“, smatra komentator lista „Nordkurir“.

Računi u Severnoj Irskoj nisu namireni

Povodom ubistva dvojice britanskih vojnika u Severnoj Irskoj list Braunšvajger cajtung piše:

„Atentat proteklog vikenda ne označava povratak prošlosti, jer se istorija ne ponavlja. Ali, ponovo vlada strah da bi grupacije i usijane glave, kojima ne odgovara mir, mogli da krenu u potragu za novim žrtvama. Te potencijalne žrtve nisu samo britanski vojnici, nego i neprijatelji u protivničkom taboru.

Na obe strane, i katoličkoj, i protestantskoj, nisu namireni računi. Samo ukoliko akcije neodgovornih ne navedu političare na histerične reakcije moguće je sačuvati mir“, upozorava list „Braunšvajger cajtung“.