Državnim ugovorom protiv „anticiganizma“ | Evropa | DW | 29.11.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Državnim ugovorom protiv „anticiganizma“

Oni su nemački državljani i vekovima žive u toj zemlji. Ipak Sinti i Romi, proganjani u vreme nacizma, i danas su diskriminisani. U Baden-Virtembergu bi jedan državni ugovor trebalo da osnaži prava tih manjina.

„Bilo smo ovde i pre nego što je bilo ove države“, kaže Danijel Štraus iz nemačke savezne države Baden-Virtemberg. On zna kako je biti stalno odbijan u sopstvenoj zemlji. Kao predsednik Pokrajinskog saveza nemačkih Sinta i Roma, u četvrtak (28.11.) je zajedno sa premijerom Vinfredom Krečmanom potpisao ugovor (fotografija gore) koji bi trebalo da označi početak novog vremena za manjine u Baden-Virtembergu: reč je o ravnopravnom statusu izvojevanom posle 18 godina.

Državni ugovor priznaje da Sinti i Roma već više od 600 godina pripadaju kulturi zemlje i da kao zaštićena manjina imaju pravo na razvoj njihove kulture i njihovog jezika. U drugim delovima Nemačke zaštićen status imaju Frizijci, Danci i Lužički Srbi. Šlezvig-Holštajn je 2012. pokrajinskim ustavom zagarantovao zaštitu manjina za Sinte i Rome.

Sećanje na porodicu Špindler

Sećanje na porodicu Špindler

Besramno kasno priznata nepravda

Od srednjeg veka su Sinti i Romi bili isključeni iz društva. Progon i genocid u nacionalsocijalizmu takođe dokumentuje novi državni ugovor. Iz Štutgarta su 1943. cele porodice transportovane u teretnim vozovima za Aušvic. Najmlađe dete imalo je tek dva meseca. U tzv. „ciganskim logorima“ ubijeno je više hiljada ljudi, većina ljudi iz Štutgarta je umrla. Nepravda nacionalsocijalizma, kako stoji u državnom ugovoru, „je tek besramno kasno politički priznata i nije dovoljno istražena“.

I baka Danijela Štrausa, njegova tetka, ujak, rođake i rođaci, umrli su u Aušvicu. Pretpostavlja se da je samo 10 odsto nemačkih Sinta i Roma preživelo progon nacista. Decenijama su zločini pobijani i nije bilo odštete. I kuća i radnja porodice Štraus su im bili oduzeti i nikada više nisu vraćeni.

U izradi državnog ugovora učestvovale su sve stranke štutgartskog pokrajinskog parlamenta, kako bi tokom glasanja u decembru imao široku podršku. U raspravu su bili uključeni i gradovi. Gradonačelnik Herbolchajma Ernst Šiling nije morao da bude ubeđivan. Njegov prethodnik u vreme nacizma je 1942. naredio deportaciju „ciganske porodice Špindler“ iz Herbolchajma. Dvanaest od 14 članova porodice je umrlo. Ernst Šiling otputovao je u Aušvic-Birkenau povodom sećanja na ubijene ljude iz Herbolchajmera. „Preživeli su dva puta bili zlostavljani“, kaže Šiling, „umesto da se posle rata ispravi nepravda, oni su bili saslušavani i kriminalizovani“.

Danijel Štraus (sredini) sa predsednikom Nemačke Joahimom Gaukom

Danijel Štraus (sredini) sa predsednikom Nemačke Joahimom Gaukom

Državni ugovor obavezuje

Kod državnog ugovora nije reč samo o odnosu prema prošlosti, ističe Daniel Štraus: „Važno je da se ovde prvi put u Saveznoj Republici ’anticiganizam’ prizna kao društveni problem“.

Politikolog Markus End proučava taj fenomen već godinama. Pod „anticiganizmom“ on podrazumeva „rasizam prema ljudima koji su stigmatizovani kao ’cigani’“. Čak i 1969. godine, kaže End, jedna nemačka etnološkinja pisala je, na osnovu spisa iz vremena nacizma, o „ciganskoj lobanji“.

Predrasude i klišei o toj manjini prenošeni su vekovima. Mediji su puni toga, kaže End. To je pokazao i primer navodno kidnapovane plavokose devojčice Marije. Markus End u svojoj „Ekspertizi o ciganizmu" dokumentuje obim rasprostranjenosti neprijateljstva i predrasuda u većinskom društvu. Primere je pronašao ne samo među desnim ekstremistima, već u velikom broju i među političarima etabliranih stranaka, ili u policiji.

Daniel Štraus je ranije imao često problema da nađe stan. Jedan vlasnik kuće hteo je da povuče ugovor o izdavanju: „Vi ste ’ciganin’, morali ste to da mi kažete.“ Porodica Štraus branila se sudskim putem, a stanodavac je tom prilikom rekao da ne želi da porodica „napravi logorsku vatru u dnevnoj sobi“. Sudija je presudio u korist Štrausa, dva policajca i jedan sudski izvršitelj otvorili su mu stan. Ali oni su izrazili simpatije za stanodavca, oni „nisu bili na strani zakona“, priseća se Daniel Štraus.

Pogledajte video 04:19
Trenutno na programu
04:19 min

Ponosna na svoje poreklo

I njegova deca su patila zbog diskiriminacije. Kada se njegov sin prijavio za posao u banci, odbili su ga, uprkos dobrim ocenama, jer je govorio i jezik Roma, romanes.

Integracija

Ankete među članovima manjina pokazuju da je više od 80 odsto njih bar jednom bilo diskriminisano, kaže Štraus. Državni ugovor u Baden-Virtembergu treba da omogući razjašnjenje. Zemlja je potvrdila da će istoriju i sadašnjost Sinta i Roma uvrstiti u obrazovne planove za škole, a znanje na taj način prenositi „da bi se stalo na put svim mogućim predrasudama“.

Od izveštavanja o rumunskim i bugarskim useljenicima, među kojima su i Romi, „anticiganizam“ je osnažen. Pokrajinski savez nemačkih Sinta i Roma obavezuje se državnim ugovorom da će podržati integraciju Sinta i Roma koji nisu iz Nemačke u društvo.

Autori: Andrea Grunau / Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM

Audio i video