Državni tužilac žrtvovan pred penziju

Smenom tužioca formalno je okončana afera oko Rangeovog otvaranja istrage protiv popularnog internet-portala Necpolitik. Taj portal je u februaru i aprilu objavio izveštaje o planovima Službe za zaštitu ustavnog poretka da se pojača nadzor nad društvenim mrežama. Uz to je objavio i poverljiva dokumenta, zbog čega je Služba podnela tužbu. Harald Range (fotografija gore) je otvorio istragu protiv dvojice blogera (od ukupno deset koliko ih radi u timu Necpolitik). Zbog toga se odmah našao na meti kritike većine medija koji su u tome videli napad na slobodu štampe. Bili su ogorčeni i mnogi koji nisu zaboravili neke ranije Rangeove postupke. Tako su, na primer, tri organizacije za ljudska prava i zaštitu podataka početkom ove godine podnele državnom tužiocu krivičnu prijavu protiv američke tajne službe NSA, nemačkih tajnih službi i nemačke vlade – zbog masovnog špijuniranja građana Nemačke i nepreduzimanja mera kojima bi ono bilo rasvetljeno i obustavljeno.

No, Range, i pored toga što je morao da reaguje na podnošenje takve krivične prijave, nije učinio ništa i uporno je ignorisao dalje zahteve pomenutih organizacija da to učini. S druge strane, vrlo brzo je reagovao kada je trebalo pokrenuti istragu protiv blogera portala Necpolitik. To je stvorilo ružnu sliku tužilaštva kao političkog instrumenta za zastrašivanje novinara, pa i građana. To pokretanje istrage nije teško protumačiti ni kao probni balon, test za nemačku javnost, da se vidi kako će reagovati na mere gušenja građanskih sloboda. Reakcije su bile burne, pa je vlada požurila da se ogradi od Rangea i preporučila mu da obustavi istragu. On je uzvratio protivnapadom, rekavši da se politika meša u rad pravosudnih organa: „Uticanje na istragu zbog toga što njen mogući rezultat nije politički oportun, nepodnošljiv je napad na nezavisnost pravosuđa“, rekao je. Na šta je istog trenutka i smenjen. Evo izbora iz komentara koji su tim povodom objavljeni u nemačkim medijima.

„Harald Range je“, piše internet-dnevnik Špigel onlajn (Hamburg), „verovatno brzo shvatio da će biti pešak koga žrtvuju u ovoj neslavnoj igri. Zato se odlučio za ofanzivnu taktiku, za vijorenje zastava tokom neminovnog potonuća, i bilo mu je milije da se isprsi nego da ode ponizno savijene kičme. Ministar pravde Haiko Mas zato nije ni mogao drukčije – Range je morao da ode. Zamena je brzo nađena, ali gorak ukus – ostaje…“

Levičarski dnevnik Junge Velt (Berlin) prenosi da je „Range politički službenik koji mora da radi u skladu sa ciljevima vlade“ i povodom čitave afere postavlja pitanje: „Zar ministri više nemaju kontrolu nad svojim resorima, zar kancelarka više nema kontrolu nad svojim kabinetom? Ovo je jedinstven slučaj u istoriji Savezne Republike Nemačke da jedan politički službenik koji mora da se pridržava svojih instrukcija javno obznani o čemu je razgovarao sa svojim ministrom i da ga optuži za mešanje u rad pravosuđa. Aparat se tako javno pobunio protiv svog političkog rukovodstva. Pri tome se radi o maksimalnom zastrašivaju: posle skandala i afera oko NSU i NSA, trebalo je zapušiti sve rupe i zastrašiti sve potencijalne zviždače“.

List Nordvest cajtung (Oldenburg) piše da je „Range naravno znao da će ga ovakav istup koštati funkcije – nekoliko meseci pred odlazak u penziju. Tako je ostavio bolji utisak od svog šefa, ministra Masa. Range sada predstavlja žrtvenog jarca, a Mas je list koji se okreće kako vetar duva, ministar koji je postao rob javnog mišljenja.“

Dnevnik Nirnberger nahrihten (Nirnberg) smatra da je ministar pravde Mas taj koji „tetura kroz ovu aferu. Rezultat njegovog laviranja može da se protumači kao pobeda slobode štampe. Ali, taj uspeh ima gorak ukus, jer je pri tome povređena nezavisnost pravosuđa.“

Rojtlinger general ancajger (Rojtlingen) podseća da „sloboda štampe ima veliku vrednost. Da bi ona ograničila, potrebni su ozbiljni razlozi. Range ih nije naveo.“

„Vrhovni državni tužilac nije organ sudske, već izvršne vlasti“, opominje komentator lista Manhajmer morgen (Manhajm): „On je politički službenik koji mora da bude na liniji vlade i koga vlada u svakom trenutku može da razreši funkcije. No, iako je Haiko Mas onaj koji daje instrukcije, nije trebalo da ometa Rangea u radu. Zato i jeste oklevao da se umeša u istragu. Ali, od te uzdržanosti je odustao tek kada je čitava priča dospela u javnost i izazvala opšte ogorčenje…“