Dostojanstveni odlazak | Politika | DW | 12.02.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Dostojanstveni odlazak

Najava pape Benedikta XVI da napušta funkciju iznenadila je brojne katolike. Ipak, to povlačenje otvara mogućnost crkvi da u krizi napravi novi početak.

To je revolucija. Povlačenje sa funkcije jednog pape nije se dogodilo u poslednjih više od 500 godina. Skoro 86-godišnji papa sada je zvanično odlučio da se povuče zbog rapidnog slabljenja zdravlja. No ako se pažljivije oslušne, onda se u njegovoj poruci sročenoj na latinskom, može primetiti iskaz da je crkvu u teškom vremenu samo još teško voditi. „Vremenu u kojem se vera odbacuje i različito interpretira“, rekao je Benedikt XVI i povukao konsekvence.

Papa, koji nije narodni čovek kao njegov poljski prethodnik, već briljantni teolog i intelektualac, uvek je imao poteškoća sa funkcijom. Taj utisak ostavio je i tokom svog putovanja kroz domovinu – Nemačku 2011. godine. Tada su brojni govorili da je papa izgubio kontakt sa brigama normalnih katolika.

Bernd Rigert, DW

Bernd Rigert, DW

Za zahtevnu funkciju potrebna je snaga

Odlazak sa položaja sada otvara mogućnost da novi papa koji zasedne na Petrovu stolicu, bude otvoreniji za reforme, pronađe odgovore na krizu crkve u Evropi i Severnoj Americi. Tu, naime, Katolička crkva gubi sve više članova i ne pronalazi novi podmladak za sveštenike. Pametno je to što je Benedikt XVI bio odlučan u tome da ne umre na prestolu. Dugotrajna bolest njegovog prethodnika Jovana Pavla II nam je još uvek dobro u sećanju.

Jozef Racinger sprečio je to javno umiranje. On, tokom svojih poslednjih godina, još može da se posveti svojoj velikoj strasti – pisanju teoloških knjiga. Ostavka nije došla potpuno iznenađujuće. Sam Racinger je još pre nekoliko godina rekao da papa treba da bude samo onaj ko ima snage da ispunjava tu zahtevnu funkciju.

Samo je trenutak u kojem je odluka objavljena iznenađujući. Upućeni u Vatikanu su polazili od toga da bi Benedikt XVI mogao da odstupi nakon Uskrsa. Papu nije samo posebno lično pogodila afere o otkrivanju poverljivih dokumenata. On je izgubio poverenje i moralo je da mu postane jasno da on kuriju, moćni upravni aparat crkve, ne drži pod kontrolom.

Novi početak

Teško je reći ko će biti papin naslednik. Kardinali će se okupiti na najneuobičajenijoj konklavi u poslednjih mnogo stoleća. Oni neće oplakivati umrlog papu, već će imati šansu da se, nakon osam godina, odvaže na novi početak. Naravno, papa Benedikt XVI je imenovanjem brojnih novih kardinala ojačao konzervativnu struju u izbornom telu.

Benedikt XVI je svojim povratkom na temeljne stvari navukao na sebe brojne kritike, ali on je time pokušao da odbrani srž katoličke vere. Odlazak sa funkcije je hrabar, revolucionarni korak. On je sebi uzeo slobodu. On je postavio merila. Naslednici neće više moći da se prilepe za svoj mandat. Pontifikat na određeno vreme je stvoren. Vatikan se na taj način delom otvara zapadnim shvatanjima o vladavini i demokratiji.

Pre osam godina je bulevarski list „Bild“, nakon što je iznenađujuće za papu izabran nemački kardinal, na naslovnoj strani objavio: „Mi smo papa!“ Sada taj naslov treba da glasi: „Odustajemo, ali sa dostojanstvom!“

Komentar: Bernd Riegert
Odgovorni urednik: Ivan Đerković