Donatorska pomoć pre svega za prevenciju poplava

Manje od mesec dana posle velike donatorske konferencije održane u Briselu, Evropska komisija najavljuje početak faze implementacije obećanih sredstava za sanaciju štete nastale u majskim poplavama u Srbiji i Bosni i Hercegovini: „Privode se kraju pripreme za primenu kako finansijskih tako i drugih oblika obećane pomoći ovim zemljama. Naravno da je finansijska pomoć najznačajnija i ona je spremna za raspodelu. Za Srbiju već imamo spremnih pet ugovora u vrednosti od 30 miliona evra. U BiH, vrednost do sada dogovorenih poslova je 42 miliona evra. U narednim danima očekujemo i konkretnu implementaciju dogovorenog na terenu“, izjavio je portparol komesarijata za proširenje u Evropskoj komisiji, Peter Stano.

U sedištu Evropske komisije podsećaju da je od preko 60 aktera, što zemalja što organizacija, prikupljeno oko dve milijarde evra u donacijama i kreditima, od čega preko 800 miliona evra za BiH, oko milijardu za Srbiju i 40 miliona evra za pogranične projekte između dveju zemalja. Taj novac namenjen je kako za kratkoročne, tako i za srednjoročne i dugoročne projekte i to u svim sektorima koji su pretrpeli štetu od poplava, počev od poljoprivrede, industrije, energetike, transporta, stambenog sektora.

Bosna i Hercegovina prijavila je da je tokom majskih poplava imala štete i gubitke u visini od dva milijarde evra i da je na njenoj teritoriji poplavljeno 43.000 kuća, dok je 2.000 uništeno u odronima. Srbija je istovremeno iznela procenu da će joj za oporavak i rekonstrukciju od posledica poplava biti potrebno1,3 milijarde evra.

Prevencija kao najrazumnija investicija

U vreme letnje pauze u Briselu, kada je većina zaposlenih u evropskim institucijama na odmoru, u Evropskoj komisiji naglašavaju da se svakodnevno čine koraci kako bi se Srbiji i BiH što pre i što adekvatnije pomoglo da se izbore sa posledicama poplava, a u skladu sa obećanjima Evropska unije. Pored implementacije finansijske pomoći, trenutno se radi i na organizaciji ekspertskih sastanaka koji bi već početkom jeseni trebalo da rade na prevenciji poplava u regionu. U Briselu kažu da je prevencija i upravljanje rizicima jedna od najrazumnijih investicija kako bi se sprečilo da se ponavljanje dramatičnih situacija iz maja, ali i onoga što se i ovih dana dešava u regionu gde su nevreme i obilne padavine gotovo svakodnevna pojava: „Deo pomoći Unija i drugi donatori upravo su namenili za prevenciju. Dakle, ne bavimo se samo posledicama poplava već želimo da pomognemo i Srbiji i BiH da se takve situacije više ne ponove. Ekspertski sastanci biće prilika da razgovaramo i pomognemo našim partnerima na Balkanu za se izbore sa tim problemima jer smatramo da je prevencija najbolja investicija“, objašnjava Stano.

Važnost prevencije posebno je bitna u situaciji kada naučnici upozoravaju na već vidljivu promenu klime u regionu, koja donosi sve veće i češće padavine, ali i periode visokih temperatura. Sama EU izdvojila je 20 procenata od svog budžeta za narednih sedam godina upravo za ublažavanje klimatskih promena i adaptaciju na suše, poplave i šumske požare.

I EU i donatori nadziraće potrošnju novca

Pred raspodelu prvog novca namenjenog za sanaciju štete i prevenciju od poplava, u Evropskoj komisiji napominju da je u interesu i Srbije i Bosne i Hercegovine da svaki evro bude potrošen za ono za šta je namenjen. U obe zemlje već postoje spekulacije o ranijim zloupotrebama namenskih sredstava, a Brisel još jednom upozorava na važnost koju vladavina prava, borba protiv organizovanog kriminala i korupcije imaju na procese evrointegracija Srbije i BiH. Naglašava se će to i dalje ostati fokus, kako Evropske komisije, tako i samih članica Unije.

„Novac koji je Evropska komisija izdvojila za pomoć u sanaciji štete od poplava i za prevenciju, kao i u slučaju IPA fondova, biće raspodeljen preko naših delegacija u Srbiji i BiH i obezbediće se adekvatna kontrola trošenja tih sredstava. I ostali donatori imaju svoje mehanizme kako bi ustanovili na šta je novac potrošen. Sve ovo radimo u saradnji sa partnerskim zemljama (Srbija i BiH), sa njihovim vladama i postoji interes sa obe strane da se novac iskoristi na najbolji način. Postoji kontrolni mehanizama i očekujemo da će prikupljena sredstva biti potrošena za ono za šta su i namenjena“, poručuju iz Evropske komisije. U Briselu se dodaje da se vlastima zemalja Zapadnog Balkana intenzivno radi, u oblasti zakonodavstva, ali i na konkretnim slučajevima, kako ne bi dolazilo do zloupotrebe bilo javnih finansija bilo evropskog novca.