Donacija organa – pravo da se kaže „Ne“

Nemačka ima problem sa spremnošću svojih građana da doniraju organe. Ministar zdravlja Jens Špan to želi da promeni uvođenjem pravila da su svi donori, osim ako se eksplicitno nisu izjasnili protiv toga. Ministar pritom ocenjuje da je istina da takvo pravilo predstavlja uplitanje države u slobode pojedinca, ali da su svi dosadašnji pokušaji da se poveća broj vlasnika donorskih kartica ostali bez uspeha.

Povodom rasprave u Bundestagu list Frankfurter algemajne cajtung piše: „Predlog ministra zdravstva Špana da svako bude donor organa sem ukoliko se on ili porodica nisu eksplicitno izjasnili protiv toga, očigledno ne nailazi na podršku većine poslanika Bundestaga. S obzirom na to da bi osamdeset miliona građana time postali donori organa ukoliko se ne izjasne protiv toga, više ne bi moglo da se govori o doniranju organa, to bi onda postala obaveza. Druge zemlje pokazuju da se spremnost za doniranje organa ne povećava takvim rešenjima. Ukoliko je osamdeset odsto Nemaca u načelu spremno za doniranje organa, onda se postavlja pitanje zašto se barem polovina njih aktivno ne izjasni za to. Očigledno da razlozi za nedovoljnu spremnost za doniranje organa nisu raniji slučajevi zloupotrebe, već loša organizacija procesa transplantacije.“

I list Nirnberger nahrihten odbacuje Španov predlog: „Onaj ko ćuti, verovatno se slaže: postoje dobri razlozi zbog kojih takav princip u stilu nekog srednjovekovnog pape nikada nije postao deo našeg prava. Ništa ne reći, nikako ne može da znači: ’Da’, pogotovo ne kada je reč o egzistencijalnim pitanjima.“

List Fraje prese iz Kemnica ocenjuje: „Neophodno je pronaći puteve koji bi omogućili da ljudi uopšte razmišljaju o tome kako da se postave kada je reč o tom krajnje osetljivom pitanju. I onaj koji to nikako ne želi, i dalje bi trebalo da ima pravo na taj izbor. Suočavanje s tom temom – bez straha – može da doprinese da se više ljudi odluči za doniranje organa. Bez pritiska koje nameće državno rešenje kod nekih bi mogla da sazri svest o tome da nakon svoje smrti mogu barem da omoguće nastavak života nekom drugom“.

Sa druge strane Noje osnabriker cajtung pozdravlja Španov predlog: „Vreme je da zakonodavac pokaže hrabrost za radikalnu reformu. Svako bi trebalo da bude potencijalni donor, ako sam ne kaže da je protiv toga i ako se tome ne protive članovi njegove porodice. Takvim rešenjem stalo bi se na kraj patnjama i smrti onda kada je to moguće izbeći. Osim Švajcarske i Danske, tako se u međuvremenu radi u svim susednim zemljama. Za one koji čekaju na organe, takva vrsta ravnodušnosti više nije prihvatljiva. S druge strane, oni koji ne žele da doniraju, jednostavno mogu da kažu ’Ne’.“

Priredio: Boris Rabrenović

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android