Dokumenta Štazija – nema podvlačenja crte

Brojka je impresivna, zapravo gigantska: 7.353.885 zahteva za uvid u dokumenta Ministarstva bezbednosti DDR-a predato je od 1991. godine. Skoro polovinu (46%) predali su ljudi koji su hteli da znaju šta je tajna policija bivše Istočne Nemačke, u narodu poznata kao Štazi, znala o njima lično, o njihovom privatnom životu, političkim stavovima i planovima za bekstvo. Sve to i mnogo više stoji u dokumentima Štazijevih doušnika koji su za 40 godina napravili toliku arhivu da je to teško pojmiti. Ona je naime dužine 111 kilometara.

Borci za građanska prava DDR-a uspeli su da spreče da Štazijeva zaostavština bude uništena tokom mirne revolucije 1989/90. Zahvaljujući njihovoj neumornoj posvećenosti, i uprkos rezervisanosti Zapadne Nemačke, arhive su otvorene. Za to je u ponovo ujedinjenoj Nemačkoj formirana i posebna služba prozaičnog naziva: Poverenik za dokumentaciju službe bezbednosti nekadašnje Demokratske Republike Nemačke. U kolokvijalnom govoru to je poznato kao „Zavod za dokumentaciju Štazija“.

-pročitajte još: Dokumenta Štazija blede – šteta…

Fenomen godišnjica

Šef Zavoda Roland Jan predstavio je u Berlinu njegov poslednji bilans. S tim 15. po redu izveštajem, koji je ujedno i konačni „izveštaj o aktivnostima“, okončana je istovremeno i jedna era. Jer, Zavod za dokumentaciju Štazija će početkom narednog leta da prestane sa radom, a dokumentacija će, 31-nu godinu nakon što je spasena, da završi u nemačkom Saveznom arhivu. Odluku je, nakon dugogodišnje diskusije, usvojio Bundestag u novembru prošle godine. Zbog toga se tokom predstavljanja izveštaja osećalo pomalo i oproštajno raspoloženje – onda kada je treći i poslednji savezni povernik predstavio brojke, osvrćući se unazad, ali i gledajući unapred.

Tokom 2020. podneseno je 23.686 zahteva za uvid u dokumenta, što je značajna razlika u poređenju s 2019. kada su podneta 35.554 zahteva. Možda je za tako veliki broj zahteva 2019. zaslužna i godišnjica – 30 godina od pada Berlinskog zida. Isti fenomen dogodio se i na 25. godišnjicu. Zbog toga što su mediji tako intenzivno izveštavali o tim istorijskim događajima, kod mnogih je stvorena potrebu da se intenzivno i pozabave i sopstvenom prošlošću.

Pri tom za mnoge ljude iz DDR-a Štazi igra često bolnu ulogu. „Nekima je potrebno duže da se suoče sa sopstvenom prošlošću“, kaže Roland Jan. Dvadeset odsto podnosilaca zahteva su danas u stvari rođaci preminulih, oni koji žele da se pozabave životima svojih roditelja ili baka i deda u podeljenoj Nemačkoj.

-pročitajte još: Nemačka: nikada nije kasno za lustraciju

Zahtevi dolaze iz čitavog sveta

Da Štazi nije samo tema DDR-a može se videti jednostavno iz brojki. Čak 400.000 zahteva za uvid u dokumenta došlo je iz nemačkih pokrajina na zapadu, što je više od 12 procenata. Globalno interesovanje za dokumenta Štazija vidljivo je iz toga što je iz inostranstva stigla 21.000 zahteva i to iz 100 zemalja. Zavod za dokumentaciju Štazija nema saznanja o tome ko stoji iza tih zahteva. Najverovatnije se radi o ljudima koji imaju „DDR-prošlost“. Mnogi od njih su otišli na zapad Nemačke ili su emigrirali.

Zavod za dokumentaciju Štazija je uspešna priča koja je izazvala divljenje širom sveta. To je poslužilo i kao primer mnogim zemljama na istoku Evrope, u Latinskoj Americi, ali i na Bliskom istoku, kada je reč o odnosu prema sopstvenim diktaturama iz prošlosti. Jer, zahvaljujući otvorenim dokumentima, počinioci su mogli da budu otkriveni i pravno procesuirani. Žrtve su u najboljem slučaju pronalazile dokaze o tome kako su im, iz političkih razloga, bili blokirani putevi u karijeri. Od slučaja do slučaja moguće su i reparacije – barem finansijske.

Provere su i dalje moguće

Ta mogućnost ostaje i nakon što ta jedinstvena institucija postane deo Saveznog arhiva. Ona će doduše izgubiti svoju samostalnost, ali dokumenta će i dalje biti dostupna: za mnoge žrtve torture DDR-a, ali i za naučnike i novinare. Pa i provera nekadašnjih službenika iz javnog sektora zbog moguće povezanosti sa Štazijem biće omogućena sve do 2030. Bundestag je odgovarajući zakon koji to reguliše izmenio još 2019.

-pročitajte još: Špijuni na odmor idu u Bugarsku

Ipak, danas se retko dešavaju spektakularna otkrića o umešanosti u poslove Štazija. To je naravno u prvoj deceniji nakon promena bilo mnogo drugačije, onda kada je poverenik bio Joahim Gauk, kasnije, od 2012. do 2017, nemački predsednik. Gauka je na mestu poverenika na prelazu u novi milenijum zamenila Marijane Birtler, koja je, kao i Gauk, bila aktivna u opoziciji istočne Nemačke. Isto kao i aktuelni poverenik Roland Jan, kojem je režim DDR-a 1983. protiv njegove volje oduzeo državljanstvo i proterao ga na zapad.

Priključivanje Zavoda za dokumentaciju Štazija Saveznom arhivu kritičari vide kao grešku. „Faktički će istraživanje Štazija biti završeno“, ocenio je za DW nekadašnji portparol Zavoda, istoričar Kristijan Bos. Suprotne tvrdnje su, kaže, „zamena teza“. On smatra da je ogroman propust to što je program kompjuterske rekonstrukcije pocepanih dokumenata Štazija „faktički mrtav“.

Roland Jan smatra da su neosnovana strahovanja da će se s krajem postojanja Zavoda za dokumentaciju Štazija podvući konačna crta. „Dokumentacija Štazija ostaće vidljiva i nakon integracije u Savezni arhiv.“

Ubuduće bi, umesto poverenika za dokumenta Štazija, trebalo da se formira funkcija povernika za žrtve diktature SED (nekadašnja Jedinstvena socijalistička partija u DDR-u). Janov mandat ističe 17. juna i to je pažljivo odabran datum. Na taj dan je 1953. u DDR-u buknuo narodni ustanak, koji je ugušen uz pomoć sovjetskih vojnika. Druga revolucija u podeljenoj Nemačkoj 1989/90. bila je uspešna. Ona je označila kraj komunističke diktature i krunisana je ponovnim ujedinjenjem dve Nemačke.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.