„Dobra vest za evrozonu“

Evropski sud pravde smatra da je ponuda Evropske centralne banke (ECB) sa sedištem u Frankfurtu za kupovinu obveznica država u finansijskim problemima „u načelu saglasna“ s pravilima Evropske unije. Mišljenje koje je šef savetničke službe Evropskog suda pravde Pedro Kruz Viljalon izneo juče (14.1), tek je preliminarno pošto se odluka suda očekuje kasnije ove godine. Protivnici tog programa iz Nemačke podneli su žalbu Evropskom sudu pravde navodeći da je ECB prekoračila svoja ovlašćenja i prekršila nalog Evropske unije centralnoj banci da ne sme direktno da pomaže vlade.

Najava programa kupovine obveznica pomogla je 2012. smirivanju tržišta kada su problemi prevelikih dugova ugrozili zajedničku valutu iako taj plan nikada nije sproveden. Na to podseća i Rajncajtung iz Koblenca: „Evropska centralna banka nikada nije realizovala svoj 2012. najavljeni kupoprodajni program obveznica (OMT). Ali, sada ona želi da 22. januara startuje novi i drugačiji program za borbu protiv nove pretnje od deflacije u evrozoni. Time će ona ponovo da kupi političko vreme. Ipak, na duže staze, neće moći da kompenzuje neuspele reforme evro-zemalja. Evro će opstati samo ako manje konkurentne države članice – a njih je mnogo – konačno sprovedu strukturne reforme. Francuska, recimo, mora znatno da podigne starosnu granicu za odlazak u penziju, Grčka morao radikalno da 'zaore' svoju korumpiranu administraciju, a Italija da kompletno preradi svoj budžet i poresku upravu. Na duge staze, ECB neće moći da vadi kestenje iz vatre za zemlje evrozone“, zaključuje taj list.

Miteldojče cajtung iz Halea smatra da je to za evrozonu to „dobra vest“. „Njena centralna banka sme da se umeša, kao što to rade druge centralne banke širom sveta i kao što je to u vreme nemačke marke radila Bundesbanka. Podnosioci žalbe iz Nemačke će verovatno ponovo doživeti neuspeh u pokušaju da Evropskoj centralnoj banci stave okove. Bilo bi pametno kada bi se nemački Savezni stavni sud držao po strani. Jasno je da Mario Dragi, šef ECB, sa svojom labavom monetarnom politikom ide daleko. On pribegava nekonvencionalnim metodama. Ali, da li je situacija u evrozoni normalna, imajući u vidu hroničnu krizu u kojoj se nalazi – rekordnu nezaposlenost i ekonomije i finansijske tržišta između kojih se stvara sve veći jaz?“

Isto piše i Kelner štat ancajger i dodaje: „Jeste, Dragijev lek ima i nuspojave. Ali, ko se uvek samo protivi i kaže 'ne', ostavlja kritično obolelog pacijenta bez ikakvih lekova. Ne činiti ništa, nije opcija u ovoj situaciji. Nije Dragi oduševljen najavio pripremu kupovine državnih obveznica. On to čini zato što u nevolji nema drugog izbora, sve dok se ne pojavi neki drugi spasilac ili neka druga terapija.“

Landescajtung iz Limburga: „Duboki uzdah olakšanja u kancelarijama u Frankfurtu, verovatno se čuo širom evrozone. Ekspert u Evropskom sudu ne vidi ništa loše u politici Evropske centralne banke – i ostavio joj je na raspolaganje njeno jedino efikasno oružje u borbi protiv krize. Jer, kamatna stopa, prirodna regulativa svake centralne banke u normalnim vremenima, iskorišćena je do kraja. Tačno je da program OMT, omogućava neograničen otkup državnih obveznica, što u krajnjem slučaju znači – finansiranje državnog duga štampanjem novca. Ali, za razliku od Saveznog ustavnog suda Nemačke, Evropski sud sa sedištem u Luksemburgu, stavlja Evropsku centralnu banku iznad svega i štiti njenu nezavisnost. Drugim rečima, evrozona može da se pretvori u uniju u kojoj jedni moraju da plaćaju za druge. A to je – veoma rizična rabota.“