Dobra saradnja SAD i Rusije u Siriji

Dojče vele: Još pre nekoliko nedelja su na nebu grmeli ruski vojni mlaznjaci. Sada je nebo postalo mirnije. I pored toga, ruska vojska je prisutna. Šta radite ovde?

Igor Konašenkov: Ruski vojni stručnjaci učestvuju u pripremanju vojnih operacija kao što je oslobađanje Palmire, Al Karateine i drugih većih mesta, od IS. Oni sirijskim ekspertima prenose potrebna umeća u rukovanju oružjem koje isporučujemo u okviru naše saradnje. Naravno učestvujemo i u razradi tih operacija.

Ruski avioni su isto tako iznenadno nestali sa sirijskog neba kao što su pre toga došli. Uprkos tome, Sirija je puna terorista. Znači da Rusija nije ispunila svoj zadatak da oslobodi Siriju terorista?

Ne – to vidite potpuno pogrešno. Ruske letilice su i dalje tu u vojnoj bazi u Hmejmimu. Imamo ih onoliko koliko nam je potrebno. To su moderni avioni i helikopteri. Oni i danas izvode borbene letove.

Njihov cilj su terorističke grupe. Naši specijalisti su ovde u humanitarnoj misiji, na primer, uklanjaju mine i eksplozivne materije – kako bismo i dalje mogli da se divimo onome što je čovečanstvo stvorilo pre više hiljada godina.

Kakva je Vaša saradnja sa drugim zemljama, na primer, sa SAD?

Vrlo aktivna u okviru dogovora o procesu pomirenja zavađenih strana i obustavljanju borbenih dejstava. U našoj bezi u Hmejmimu se nalaze posmatrači, sličan centar imaju Amerikanci u Amanu. Svakodnevno smo u kontaktu. Informišemo naše američke kolege o slučajevima povrede obustave vatre a oni – za to im odajemo priznanje – dele sa nama sve informacije koji dobijaju preko njihovih kanala. Trenutno je problematična situacija u Alepu. Tamo se prema našim podacima nalazi više od hiljadu teško naoružanih boraca, pre svega pripadnika grupe Džabhat al Nusra, oni imaju i oklopna vozila i tenkove.

Trinaestog aprila se u Siriji održavaju parlamentarni izbori. To je krajnje nezgodan trenutak. Nema predizborne kampanje, nema mira u državi. Šta mislite, kakvi će to biti izbori?

Teško je reći da li je Sirija za to spremna ili ne. Sve je relativno. Da, po evropskim merilima, država nije spremna. Ali, nekako, i nečim, mora se početi. A to „nešto“ jeste politički proces. Mnogo putujem Sirijom i vidim koliko je to jedinstvena zemlja. Kolike su u njoj razlike u mentalitetu, načinu života ljudi, religiji. Ali, svi ti ljudi su ranije hiljadama godina živeli zajedno. Mislim da se njima, kao i svima, mora dati šansa da sami uzmu svoj život u svoje ruke. U tome ne treba da im smetamo, već treba da ih podržavamo.