Do 2025? – smela prognoza | Izbor iz štampe | DW | 06.02.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Do 2025? – smela prognoza

Evropska perspektiva ne sme biti fatamorgana inače će se Srbija orijentisati prema svom tradicionalnom savezniku Rusiji. A u Briselu se toga najviše pribojavaju, piše između ostalog štampa na nemačkom.

Frankfurter algemajne cajtung (Frankfurt): „Postoje (geo)politički i drugi razlozi da se balkanske zemlje vežu za EU i jednom prime. Samo jedno se ne sme činiti: da se u priči o tome velike prepreke i troškove koji očekuju neto-platiše prikazuju manjim. Kada Evropska komisija u svojoj Strategiji za Zapadni Balkan piše da bi Srbija i Crna Gora 2025. mogle biti zrele za članstvo, to je smela prognoza […] Prijem u EU je novim zemljama zajednice dao novi zamah modernizacije i sveukupno gledano stvorio stabilnost u Evropi.“

„Samo što je EU tako postala heterogenija; ’novi’ donose i druga istorijska iskustva i političko-kulturne mentalitete […] Kada zemlje takozvanog zapadnog Balkana budu završile pripreme za članstvo, za sobom će (morati) da imaju enormnu transformaciju države, privrede i društva. I tada će još uvek postojati veliki jaz između njih i EU“.

- pročitajte još: EU i Balkan: Nije to prava ljubav

Handelsblat (Diseldorf): „Rumunija i Bugarska na tužan način svedoče o tome kuda može da vodi preuranjeno članstvo u EU. Te dve zemlje su primljene 2007. i nisu bile pripremljene. To se i danas sveti. Pominjanje konkretne godine za prijem u EU nije ništa drugo do politički nemar koji bi Evropu mogao skupo da košta.“

Folksštime (Magdeburg): „Postoje kopenhaški kriterijumi za prijem: stabilna demokratija, konkurentna tržišna privreda i prihvatanje pravnog sistema EU. Od toga su Beograd i Podgorica vrlo daleko. Evropskoj uniji je važnije nešto drugo: evropska perspektiva, koja je stalno nuđena zemljama Zapadnog Balkana, ne sme biti fatamorgana. Inače će se Srbija orijentisati prema svom tradicionalnom savezniku Rusiji. A u Briselu se toga najviše pribojavaju.“

- pročitajte još: Mekalister: 2025. je neobavezni termin

Landescajtung (Lineburg): „Stari kontinent se rve sa Rusijom, Kinom i Saudijskom Arabijom oko uticaja – ali ima mesta sumnjama da je perspektiva pristupa za Zapadni Balkan pravi instrument, a pri tome se smela najava za 2025. godinu pogrešno shvata kao obećanje.“

Zidojče cajtung (Minhen): „Kao posebno udaljeni od realne perspektive pristupa Evropskoj uniji važe Bosna i Hercegovina koja je blokirana unutrašnjim konfliktima i ekonomski veoma slabo Kosovo. Uz trajne napore, Bosna i Hercegovina bi mogla da postane zvanični kandidat, piše u Strategiji EU. A i Kosovo bi moglo da napravi dalje korake u tom pravcu.“

„Svet se ne završava u Hrvatskoj“

Hannes Swoboda / Österreich / EU / EU-Parlament / Sozialisten / SPÖ

Hanes Svoboda: Ne smemo dozvoliti da u Evropi nastane crna rupa koju će drugi popunjavati svojim zamislima

O toj temi se govorilo i na radiju. Tako je radio Dojčlandfunk (Keln) objavio razgovor sa austrijskim političarom Hanesom Svobodom (Socijaldemokratska stranka Austrije, FPO), a tekst intervjua ima naslov „Ne možemo reći da se svet završava u Hrvatskoj“. „Mi već dugo razmišljamo o proširenju. Obećano je da će tog proširenja biti. Jer, ne možemo da kažemo da se u Hrvatskoj svet završava pa da onda ponovo počinje u Grčkoj ili Bugarskoj, već moramo voditi računa i o prostoru između tih zemalja“.

„Drugo je pitanje da li je predložena strategija najbolja. Na primer, postavlja se pitanje da li je taj prioritet koji se daje Srbiji i Crnoj Gori nešto što će druge da omete. Mislim, na primer, na Albaniju, koja se baš u poslednje vreme vrlo potrudila da postigne napredak. Ja sam zamišljao nešto drukčiju strategiju, ali u principu se uvek govorilo da ne smemo dozvoliti da u Evropi nastane crna rupa koju će drugi popunjavati svojim zamislima.“

- pročitajte još: Zapadni Balkan zaslužuje više

„Pitanje korupcije jeste odlučujuće, ali za mene je još važnija celokupna bezbednosna problematika, pritisak na iseljavanje – to je za evropske građane najvažnije, da se pobrinemo za to da ne nastane taj pritisak, da nema faktora nesigurnosti, da ne nastaju teroristička gnezda. To su stvari na koje ćemo morati da još mnogo više obratimo pažnju.“

Priredio Saša Bojić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Reklama