Diskusija oko referenduma | Politika | DW | 18.07.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Diskusija oko referenduma

Entitetski referendum o državnom pravosuđu nema uporište u Ustavu BiH, tvrde tamošnji stručnjaci iz oblasti prava. Oni akođe ističu da je odluka Skupštine RS „pravno irelevantna“.

Bosnien und Herzegowina Sarajevo Panorama

Sarajevo

Prema oceni stručnjaka, referendum o pravosuđu u BiH koji je raspisala Narodna Skupština Republike Srpske (NSRS) mogao bi biti „uvod u pravnu anarhiju“. Takav referendum nema uporišta u Ustavu BiH niti je logičan, kaže za Dojče vele bivši sudija i tužilac Vehid Šehić. „Logično je da, ukoliko se radi o pitanjima koja se tiču državnih institucija, odluke o referendumu ne mogu donositi entitetski parlamenti, jer ćemo onda ući u period apsolutne anarhije“, kaže Šehić.

„Po istom principu, sutra bi i u Federaciji BiH mogao biti raspisan referendum, npr. sa pitanjem: Da li ste za to da se formira novo ministarstvo na nivou države? Po mojoj logici, takvi referendumi se ne mogu raspisivati i nemaju pravno dejstvo. U konkretnom slučaju, Zakon o sudu i tužiteljstvu, pa i Krivični zakon BiH, prošli su kroz parlamentarnu proceduru i dobili demokratski legalitet i legitimitet“, pojašnjava Šehić.

Pojedini pravni eksperti iz RS, međutim, veruju da postoji ustavna i zakonska utemeljenost za održavanje referenduma, da najavljeni referendum ne predstavlja atak na dejtonska rešenja i da neće ugroziti integritet i suverenitet BiH. Državnom sudu i tužilaštvu osporava se objektivnost, a zamerke se uglavnom odnose na broj procesuiranih predmeta ratnih zločina počinjenih nad Srbima u BiH.

Politički pritisak na pravosuđe

No, Vehid Šehić smatra da ne treba raspisivati referendum kako bi se ustanovilo da li su građani zadovoljni radom suda i tužilaštva BiH. „O radu suda i tužilaštva treba raspravljati u Parlamentu BiH, sa institucijom koja je dužna da kontroliše njihov rad, a to je Visoko sudsko i tužiteljsko veće, i na taj način videti u čemu je problem i zašto su građani nezadovoljni“, ističe Šehić.

Prema njegovom mišljenju, u ovom slučaju radi se o „zameni teza“ i „političkom pritisku na pravosuđe“. „Čvrsto verujem da do referenduma neće doći, ali će se u narednom periodu govoriti o efikasnosti, nezavisnosti i profesionalnosti sudske vlasti na nivou države. Suda i tužilaštvo su poslednja brana našeg ljudskog dostojanstva, naših ljudskih i građanskih prava. Ukoliko nemamo poverenja u te institucije, onda o tome treba razgovarati, ali u instutucijama vlasti BiH“, ističe Šehić.

„Odluka NSRS-a, osim što unosi dodatne političke tenzije u ionako uzavreli političko-sigurnosni bosanko-hercegovački aktualitet, pravno je potpuno irelevantna, budući da sudovi i tužilašttva obavljaju poslove iz zakonima propisane nadležnosti, bez obzira da li to građani žele ili ne“, kaže u komentaru za Dojče vele dr. Zarije Seizović, profesor međunarodnog prava na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu.

Referendum ne bi doneo suštinske promene

„S druge strane, u ovom slučaju radi se o nadležnosti državnih pravosudnih organa čiji rad i nadležnost 'pokriva' celu teritoriju BiH, pa entitetski organi nemaju nadležnost da odlučuju u toj materiji. U tom smislu, čak i samo referendumsko pitanje, kako god bude formulisano, zvučaće besmisleno. Suštinski, čak i da svi stanovnici RS koji imaju pravo glasa, izađu na referendum i svi glasaju 'protiv' rada državnih pravosudnih organa, ništa se neće promeniti. To će se potvrditi prvi puta kada nekog građanina RS, osumnjičenog za krivično delo iz nadležnosti državnih pravosudnih organa, uhapsi SIPA (Džavna agencija za istrage i zaštitu) po nalogu Tužilaštva BiH“, kaže profesor Seizović.

„Na kraju, svaka ozbiljna država ima mehanizme zaštite od ugrožavanja svog ustavno-pravnog uređenja, a oni su, paradoksalno je, upravo ovi čije delovanje referendum želi da spreči. BiH, sem institucija sistema, ima i Ured Visokog predstavnika čiji mandat obuhvata i osiguranje efikasnog sprovođenja civilnih aspekata mirovnog rešenja, u koje, svakako, spada i osiguranje poštovanja Ustava BiH“, ističe Seizović.

Kako naći rešenje za nastalu situaciju, a da se pritom izbegne zapaljiva retorika koja poslednjih dana puni medijske izveštaje u BiH i regionu? „Treba sesti za sto i otvoreno razgovarati. Politika treba da afirmiše kulturu dijaloga i kompromis. Nijedna strana ovde ne gradi BiH po meri građana, nego po sopstvenoj meri, i optuživati drugoga, a ne videti svoje propuste, politički je licemerno. Možda je vreme da se suočimo sa sopstvenom realnošću, da budemo objektivni i samokritični. Možda je ovo vrijeme moralnog, političkog pročišćenja BiH“, zaključuje Vehid Šehić.