Disciplinovanje medija u Srbiji | Politika | DW | 14.05.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Disciplinovanje medija u Srbiji

Nova vlada Srbije se baš nije proslavila svojim odnosom prema medijima. Prvi koraci novih vlasti u medijskoj sferi naišli na osudu javnosti, ali i predstavnika EU u Beogradu.

Predstavnici vlade i vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) krenuli su da veoma oštro reaguju na svaku kritiku poteza vladajuće koalicije i premijera Aleksandra Vučića. Nakon formiranja nove vlade već se nagomilao veliki broj slučajeva u kojima su predstavnici vlasti vršili pritisak na medije i njihovu uređivačku politiku.

Sukob vlasti i medija je na neki započeo još u predvečerje formiranja nove vlade, kada su vlasti snimanje ustoličenja vlade dozvolili samo jednom inostranom i tri domaća medija, ali je ta odluka kasnije promenjena. Udar na medije je nastavljen oštrim saopštenjem Naprednjaka na račun Radio-televizije Srbije (RTS), koja je optužena „da u saradnji sa Demokratskom strankom (DS) koristi javni servis za prljave napade na Vučića i SNS“. Ispostavilo se da je povod bilo gostovanje Srđana Škora, šefa deska „Večernjih novosti“ u Jutarnjem programu RTS-a, u kome je naveo nekoliko svojih primedbi na sastav nove vlade. Rezultat tih reakcija je smena Srđana Škora sa mesta šefa deska u „Večernjim novostima“, koje su bar na papiru privatni medij sa delimičnim državnim vlasništvom, iako glavni urednik „Novosti“ Ratko Dmitrović tvrdi da ta smena nije povezana sa primedbama SNS.

Novinar Nebojša Spaić takođe nije dugo opstao na funkciji savetnika generalnog direktora RTS-a, jer se takođe usudio da upozori na neke loše poteze novih vlasti. Nakon niza tabloidnih napada, Spaić je odlučio da se povuče sa te funkcije. Nezvanično se navodi i da je emisija novinarke Olivere Kovačević na neodređeno vreme skinuta sa programa RTS-a, a razlog bi ponovo mogao biti njen javni nastup na okruglom stolu o medijima na kojem je upozorila na opasnost novinarske autocenzure.

Radio Television Serbia Logo

Naprednjaci optužuju RTS „da u saradnji sa Demokratskom strankom koristi javni servis za prljave napade na Vučića i SNS“

Stanje u srpskim medijima nije promaklo ni inostranim predstavnicima u Beogradu. Šef delegacije Evropske komisije Majkl Davenport je tako upozorio da je „situacija medija u Srbiji jako nezadovoljavajuća, i da u medijima još uvek postoje neki neprijatni, pa čak i neprihvatljivi fenomeni“. Davenport je naveo da podaci iz zvaničnih istraga cure u javnost, i da se pojedine ličnosti u medijima napadaju na ličan i neprihvatljiv način. Majkl Davenport je takođe rekao da javni servisi moraju biti spremni da kritikuju vlast i vladu, ali da vlast to mora da razume, dodajući da je svaki pritisak na medije neprihvatljiv.

Nema reformi bez slobode medija

Disciplinovanje medija je trend koji se mogao pratiti još tokom predizborne kampanje, ističe za DW Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku. „Kuća ljudskih prava je radila analizu tokom izborne kampanje i pratila štampane medije, i ustanovljeno je zabrinjavajuće prisustvo stranke SNS u gotovo svim medijima, osim dnevnika 'Danas'. Ona je bila favorizovana u svim dnevnim novinama u Srbiji, a posebno u medijima koji imaju i državno vlasništvo poput 'Večernjih novosti' i 'Politike', kaže Popović. A da ne pominjem tabloide kakvi su 'Kurir' ili 'Informer', koji i ne kriju da su neka vrsta partijskog ili državnog projekta“, navodi Popović.

„Mi ćemo zbog svega toga imati vrlo velike probleme sa slobodom medija u Srbiji, upozorava Popović. Jer, nema nikakve šanse da sprovedemo bilo kakve reforme, ili da upristojimo Srbiju, ako se na ovakav način odnosimo prema tako važnoj vrednosti kakva je sloboda medija“, smatra Popović.

Ubrzan pritisak na medije

Ubrzanje koje je dobio pritisak na medije u Srbiji ima i svoje logično objašnjenje, kaže za DW Vukašin Obradović, predsednik Nezavisnog udruženja Srbije (NUNS). „Očigledno je da u srpskoj vladi postoji raspoloženje da se za takozvane bolne reforme traži gotovo apsolutna podrška svih medija. Što te mere budu bolnije, od medija će se sve više tražiti da prikazuju ulepšanu stvarnost. Zbog toga se vrši dodatni pritisak na medije, i to je vidljivo. Ono što mene zabrinjava je što bez obzira na najave iz vrha vlasti, situacija u medijskom prostoru je sve gora i gora, ocenjuje Obradović. Stoga se nadam da će i vrh naše vlasti ozbiljno shvatiti ova upozorenja koja stižu iz Evropske komisije“, kaže Obradović.

Na osnovu nekoliko poslednjih slučajeva se pokazuje da vlasti na taj način jednostavno žele da pošalju poruku i ostalim medijima šta se od njih očekuje, smatra Obradović. Dragan Popović skreće pažnju na činjenicu da vladajuća koalicija nakon izbora ima lagodnu političku poziciju, i da je upravo stoga sve što se dešava dodatni razlog za brigu. Jer, ako vi reagujete na jednu benignu izjavu u jutarnjem programu RTS-a, to znači da postoji ozbiljan autoritarni potencijal u toj stranci, kaže Popović.

Ekonomski pritisci

Dodvoravanje medija novim vlastima je očito, ali je ono samo posledica sistema u kome je država veoma važan poslodavac na medijskom tržištu, ističe Vukašin Obradović. Na taj način se mediji dovode u poziciju da se zapitaju da li će uspeti da prežive ako se usprotive vlastima. Dakle, ekonomsko uslovljavanje pozicije medija je onaj glavni argument vlasti koji služi za disciplinovanje medija, ocenjuje Obradović.

Antievropski evropejci

Specifičan fenomen predstavljaju mediji koji su bliski sadašnjim vlastima, pre svega SNS-u, a koji imaju prilično izraženu antievropsku uređivačku politiku. „To samo na prvi pogled deluje kao paradoks, smatra Dragan Popović. Cela ta baza SNS je i dalje antievropska; to su ljudi koji nisu baš sposobni da preko noći promene svoje stavove, onako kako ih je promenio Aleksandar Vučić. Oni prosto nisu u stanju da prate svog lidera u takvoj ekspresnoj promeni vrednosti i stavova za koje su se zalagali, možemo da kažemo, decenijama pre toga“, kaže Popović.

Reklama