Dilema zvana Sirija | Politika | DW | 04.02.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Dilema zvana Sirija

Međunarodna zajednica još uvek nema jedinstven stav o političkim prilikama u Siriji. Kraj sukoba se ne nazire, a svakog dana gine sve veći broj ljudi. Da li će se Nemačka dodatno angažovati?

Bilo je analitičara koji su verovali da će Bašara al-Asada biti brzo svrgnut sa vlasti. Prošlo je gotovo dve godine od početka ustanka protiv sirijskog režima, a predsednik i dalje sedi u fotelji, dok se situacija za građane pogoršava iz dana u dan. Asad ne mora da se pribojava vojne intervencije. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija i dalje je podeljen. Morao je da poklekne pred vetom Rusije i Kine.

Ministar spoljnih poslova Nemačke Gido Vestervele na Minhenskoj konferenciji

Ministar spoljnih poslova Nemačke Gido Vestervele na Minhenskoj konferenciji

Oružje stiže iz inostranstva

Posledice dugotrajnih borbi državnih snaga bezbednosti i pobunjenika su kobne: u građanskom ratu do sada je poginulo oko 60.000 ljudi. Više od dva miliona ljudi moralo je da napustiti svoje kuće, gradove, pa čak i zemlju. U Turskoj, Jordanu, Iraku i Libanonu boravi 600.000 sirijskih izbeglica. Visoki komesarijat za izbeglice (UNHCR) tvrdi da iz Sirije u susedne zemlje, dnevno prebegne i do 3.000 ljudi. Kraj sukoba još uvek se ne nazire. Asadovim snagama, kao i ustanicima, i novac i oružje i dalje stižu iz inostranstva. Time se sukob u Siriji pretvorio u rat u kojem, kao da su druge dve strane u sukobu.

S jedne strane, Iran je saveznik sirijskom režimu, s druge Saudijska Arabija i Katar podršku pružaju pobunjenicima, koji se neumorno suprotstavljaju vladinim snagama. Uprkos sankcijama, oružje u Siriji stiže i jednoj i drugoj strani, što dodatno komplikuje situaciju.

Robert Šite iz nevladine organizacije „Genocide Alert“ od Nemačke traži da promeni politiku izvoza oružja. „Pre svega se radi o izvozu oružja u područja u kojim se vode oružani sukobi. Kada oružje stigne u te regione, onda više nemate kontrolu. Za čas posla se dogodi da oružje završi u područjima u kojima se vode borbe“, kaže Šite.

Obustaviti ili reformisati politiku izvoza oružja

Takav scenario je već viđen u Libiji, nakon svrgavanja Gadafija. Vojnici iz Sahelske zone, koji su dugo godina bili u službi diktatora, oteli su oružje i vratili se u svoje domovine. Na tom putu je mnogo oružja završilo u rukama terorista čime je ojačana i Al Kaida u islamskom Magrebu, jedna od grupacija odgovorna za teror u Maliju.

Kako bi se takav razvoj događaja sprečio, Rolf Micenih iz poslaničkog kluba socijaldemokrata (SPD) u Bundestagu, traži da se preduzmu konkretne mere. „Neophodno je više da kontrolišemo izvoz oružja i u prilikama u kojim nismo sigurni što se sa oružjem događa, da odustanemo od izvoza“, smatra Micenih.

Bez mandata Saveta bezbednosti

Kraj sukoba u Siriji se ne nazire

Kraj sukoba u Siriji se ne nazire

Ako se osvrnemo na prilike u Siriji, onda se sa većom kontrolom izvoza oružja zakasnilo. Šite tvrdi da Nemačka može više da doprinese prekidu sukoba u toj zemlji. „Angažovanje ne mora imati vojni karakter. Važan korak bio bi i kada bi se Nemačka oslonila na rad svojih obaveštajnih službi. To se odnosi na dokaze, koji bi se kasnije našli pred sudom, kad sukobi prestanu. Za istražitelje bi to bilo veoma korisno u pokušaju da odgovorne izvedeni pred sud“, dodaje Šite.

Za rešenje sirijske dileme granice nisu postale tesne samo za Nemačku, nego i za međunarodnu zajednicu. Vojna intervencija u Siriji je moguća jedino ako je odobri SB UN. „Sirija nije napala neku treću zemlju, u pogledu međunarodnog prava nema govora o samoodbrani. S druge strane, nema ni mandata SB UN“, kaže Klaus Kres, profesor nemačkog i međunarodnog krivičnog prava na Univerzitetu u Kelnu.

Autori: Ane Almeling / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković