Dilema predsednika Erdogana | Izbor iz štampe | DW | 04.10.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Dilema predsednika Erdogana

Nije isključeno da Erdogan igra dvostruku igru, i da će eventualni napad na islamiste iskoristiti da spreči autonomnu kurdsku zonu u Siriji, piše štampa, nakon odluke turskog parlamenta da dozvoli vojne akcije u regionu.

Syrien - Kurden in Kobane

Kurdi u gradu Kobane sami nemaju šanse protiv džihadista

Mnogo je nedoumica ostalo nakon odluke turskog parlamenta da dozvoli učešće vojske u akcijama protiv islamističkih terorista u Siriji i Iraku. Kada će napadi početi? Kako će tačno izgledati? Da li se Turska sada najednom bori uz Kurde, dok se i dalje protivi kurdskoj autonomiji? „Turski premijer Ahmet Davutoglu obećao je pomoć Kurdima u opsednutom gradu Kobane. Ali bolje bi bilo da se brzo razjasni kako će ta pomoć tačno izgledati“, piše Berliner cajtung. „Šta bi značila intervencija Turske za autonomiju sirijskih Kurda i mirovne pregovore sa gerilskom Radničkom partijom Kurdistana u Turskoj? Ako Davutoglu želi da brani Kobane zajedno sa Kurdima to bi zaista bio epohalni iskorak za Ankaru i tračak nade za ceo region.“

Pitanja postavlja i VAZ iz Esena: „Da li to predsednik Erdogan – čija je reč u Ankari uvek poslednja – kreće u rat protiv ubilačke bande takozvane Islamske države? Ili želi da spreči nastanak autonomne kurdske oblasti na granici Sirije i Turske? U tom slučaju ne bi imao u komšiluku samo islamske koljače, nego bi se i u Turskoj ponovo probudio konflikt sa Kurdima.“ List podseća na strategiju Erdogana da svrgne Bašara al Asada u Siriji i postane novi sunitski predvodnik regiona. „Tu bi mu Islamska država dobrodošla kao saveznik. Kurdi optužuju Ankaru da dozvoljava slobodan prolaz borcima Islamske države. I zaista, video-snimci dokazuju da borci terorističke paravojske bez ikakvih problema prelaze tursko-sirijsku granicu. Sa druge strane, postoji utemeljena bojazan od osvete, ukoliko se Turska jasno postavi protiv Islamske države. Ali Erdogan konačno mora da razjasni kakva je njegova pozicija prema teroristima.“

Sličnim argumentima barata i Rajniše post (Diseldorf): „Posle mučnog odugovlačenja, Turska je konačno spremna da u slučaju nužde zarati sa islamskim ekstremistima. Taj slučaj nužde nastupiće ubrzo, jer sama pretnja intervencijom neće sprečiti islamiste da zauzmu kurdski grad Kobane na sirijsko-turskoj granici. Poslednja nada posustalih kurdskih branitelja okrenuta je turskim trupama – samo one mogu da spreče masakr. Predsednik Erdogan je pod pritiskom: predugo je potcenjivao, a možda i pomagao, zastrašujuće fanatike Islamske države; toliko je čekao da je sada verovatno primoran da pomogne Kurdima, sa kojima se Turska bori decenijama. Nije isključeno da Erdogan igra dvostruku igru, i da će eventualni napad na Islamsku državu iskoristiti da spreči autonomnu kurdsku zonu u Siriji. Partneri iz NATO-a bi trebalo da odvrate Erdogana od ove avanture.“

Karte Syrien kurdische Gebiete Kobane

Zeleno su obeležene kurdske oblasti, a žuto teritorija koju kontrolišu islamisti. Grad Kobane je na samoj sirijsko-turskoj granici

Merkiše algemajne (Potsdam) piše da je dilema u Ankari toliko velika jer će Turci „morati da žive u ovakvom regionu i onda kada Amerikanci i Evropljani ponovo odu kuću“. U tom tonu beleži i Nordvest cajtung (Oldenburg): „Erdogana manje brine sudbina Sirije, a više mir u sopstvenoj zemlji. Stvari je pojasnio šef Radničke partije Kurdistana Abdulah Očalan, koji godinama sedi u turskom zatvoru. Njegova organizacija – koja važi za državnog neprijatelja broj jedan – širi upozorenje da će Islamska država brzo stići do Turske, ukoliko Kobane padne. Nema ništa strašnije za Tursku od takvog scenarija. Osnivanje nekakve kurdske države takođe ostaje neprihvatljivo za Ankaru. Ipak, mogući udari na Islamsku državu predstavljaju temeljnu promenu. Ako neko može da spreči razularene ubice onda je to Turska. To je dobra vest.“