1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Dil na klimavim nogama

Wiederwald Rupert Kommentarbild App
Rupert Vidervald
12. avgust 2018.

Nemačka od sada može da vrati u Španiju one izbeglice koje su tamo već zatražile azil. Iste sporazume bi Berlin hteo sa Rimom i Atinom. Ali to je više marketing nego rešenje problema, komentariše Rupert Vidervald.

https://p.dw.com/p/331fZ
Spanien Flüchtlinge in Algeciras
Foto: picture-alliance/AP Photo/M. Moreno

Pomalo zvuči kao uspeh: od ovog vikenda izbeglice zaustavljene na nemačkoj granici mogu biti vraćene u Španiju ako su tamo već podnele zahtev za azil. Španija je trenutno zemlja u koju pristiže najviše izbeglica jer je Italija odbila prijem ljudi spašenih na moru, a Grčka postala ćorsokak za većinu došljaka.

Ali o sporazumu Nemačke i Španije je malo poznato. Nekoliko šturih redaka na Tviteru, par uzgrednih rečenica na konferenciji za štampu u Berlinu. Izgleda da je nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova prevashodno važno da naglasi kako Španija niti traži niti očekuje protivuslugu.

Ipak se može očekivati da će zvanični Berlin i te kako voditi računa da Španija dobije potrebne resurse kako bi zbilja registrovala migrante i obradila njihove zahteve za azil. I o tome je tokom vikenda bilo reči u razgovoru kancelarke Angele Merkel tokom posete španskom premijeru Pedru Sančezu.

Sporazum nije bogzna kakav uspeh jer tek mali broj potražilaca azila registrovanih u Španiji preko Francuske stiže do Nemačke. Još je manji broj takvih koji stižu preko nemačko-austrijske granice.

Uz to su izgleda u Madridu insistirali da proces deportacije u Španiju bude obavljen u 48 sati od pojavljivanja migranta u Nemačkoj. Ko zna kako funkcioniše nemačka birokratija ima svako pravo da sumnja da je takva brzina moguća.

Uz sve to niko ne zna koliko će Sančez sa nestabilnom većinom u parlamentu opstati u premijerskom sedlu. Sporazum može propasti sa sledećom političkom krizom u Španiji.

Dil Berlina i Madrida je, dakle, na klimavim nogama i bez velikog efekta. Glavni cilj nemačke vlade ostaju slični sporazumi sa Italijom i Grčkom. Svi takvi sporazumi imaju pre svega funkciju u unutrašnjoj politici – njih bi kancelarka knjižila kao uspehe i koristila za odbranu od onih koji je kritikuju zbog tobože previše liberalne izbegličke politike.

Ko su ovi ljudi?

To sve ne bi smelo da skrene pažnju sa stvarnog, ni izbliza rešenog problema: još uvek desetine hiljada ljudi od Avganistana do poslednjeg kutka Afrike kreću na put ka Evropi pristajući na rizik da skapaju u pustinji, da se udave u Sredozemnom moru ili da ih krijumčari pretvore u roblje. Sve im izgleda bolje od ostanka kod kuće.

Kada stignu u Evropu, ovi ljudi su zapravo stigli na kontinent koji se protiv fenomena bori starim načinom – dizanjem utvrde. Deo priče je i sporazum Nemačke i Španije. On neće biti dovoljan. Deluje da političke snage Evrope trenutno nemaju volje i snage za nešto više.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android