Dijalog u dubokom ledu | Evropa | DW | 07.01.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Beograd-Priština

Dijalog u dubokom ledu

Odlazak novog „pregovaračkog tima“ Prištine u Brisel umesto željenog jedinstva demonstrira nejedinstvo kosovske politike. Dok se u Briselu trude da pokažu da je stanje tobože redovno, dijalog zapravo i ne postoji.

Ništa od Nobelove nagrade...

Ništa od Nobelove nagrade...

Izbor novog „pregovaračkog tima“ za dijalog Beograda i Prištine u većem delu političke scene Kosova proslavljen je kao demokratski uspeh. Još od leta kada je predsednik Hašim Tači sinhronizovano sa srpskim kolegom Aleksandrom Vučićem počeo da pominje „korekciju granica“, vladajuća većina u Prištini sve se više ograđivala od Tačija i pokušavala da ga, kako su govorili, „vrati u okvire Ustava“.

Na posletku je odabrana mešovita delegacija koju predvode zamenik premijera Fatmir Ljimaj i gradonačelnik Prištine Špend Ahmeti. Ta dvojica i saradnici će se tako u utorak (8. januar) po prvi put naći u Briselu gde, blago rečeno, neće naići na oduševljeni doček.

Ne samo da na „konsultacijama“ neće videti visoku predstavnicu EU Federiku Mogerini već EU vidi novi pregovarački tim tek kao „podršku dijalogu“ Tačija i Vučića. Kako je nedavno pisao prištinski list Zeri, taj tim bi mogao da ima samo tehničku ulogu i da glumi neku vrstu Tačijevog „sekretarijata“.

Osim toga, dve najveće opozicione partije – Demokratski savez Kosova i Samoopredeljenje – odbile su da učestvuju u delegaciji odričući legitimitet i tom pregovaračkom timu i Hašimu Tačiju.

Beogradski tabloidi su seirili nad tim nejedinstvom Prištine. Tako su neki naslovili da prištinski tim ide u Brisel na „ribanje“ dok je Informer preneo da Tači nije novoj delegaciji dostavio dokumentaciju pod naslovom: „Potpuni haos u lažnoj državi! Tači minira Albance!“

Iz Brisela se pak trude da pošalju poruku da je stanje redovno, kao da dijalog već odavno nije u dubokom ledu. „EU očekuje“, „sveobuhvatna normalizacija odnosa“, konkretna EU perspektiva“ – te fraze su dominirale poslednjim saopštenjem portparolke Maje Kocijančić.

Ali to se sasvim uklapa u nešto što je nedavno na jednoj konferenciji sa premijerkom Anom Brnabić rekla i Federika Mogerini – „moje je da se smeškam“, a konkretne stvari samo iza zatvorenih vrata. Uostalom, Mogerini je na izlaznim vratima evropske administracije i pitanje je da li će do evropskih izbora u maju uspeti da išta uradi.

Višemesečne tenzije

Teško je i pobrojati sve trzavice koje dve strane udaljavaju od dijaloga premda je i ova godina okarakterisana kao „prelomna“. Od sprečavanja kosovskog članstva u Interpolu preko uvođenja drakonskih carina na srpske proizvode, formiranja vojske Kosova, najave ukidanja granice ka Albaniji i različitih viđenja istrage zbog ubistva Olivera Ivanovića, tek dijalog praktično ne postoji.

„Nadam se da čitavu godinu neće karakterisati ovakvi izazovi, već atmosfera deeskalacije, iako su iz Prištine u prvim danima januara stigle brojne velikoalbanske poruke koje nisu poziv na kompromis, već upravo poziv na nove potrese u regionu“, rekao je za Pink direktor kancelarije za KiM Marko Đurić.

Iz perspektive Beograda je uslov za povratak na pregovarački sto ukidanje carina koje srpsku ekonomiju staju oko pola milijarde evra izvoza godišnje. Kako piše Vašington post, Tači je nedavno u Berlinu obećao tamošnjem američkom ambasadoru Ričardu Grenelu – inače osobi od Trampovog poverenja – da će raditi na ukidanju carina koje su osudile i zapadne zemlje. Grenel je to potrvdio u izjavi za ovaj list.

Prema tom tekstu uglednog američkog lista, Tači je u prepisci sa Vašingtonom poručio da je spreman „razmatra ukidanje tarifa ukoliko se za Kosovo otvori jasan put ka postizanju konačnog mirovnog sporazuma sa Srbijom“. Prištinski zvaničnici su više puta ponovili da za njih dalji pregovori imaju smisla samo ako vode „obostranom priznanju“ nezavisnosti.

Kako je nedavno za DW rekao profesor Ivo VIsković međunarodna zajednica čeka da se problem Kosova reši „ali mislim da je kriza između dve strane, posebno u njihovim javnim mnjenjima, toliko duboka da ne očekujem nikakvo brzo rešenje. Za to bi bio neophodan neki hrabar potez ili iskorak koji bi sredio stanje bez obzira na lične ili političke posledice. Ali, to je teško očekivati jer je pritisak javnog mnjenja izuzetno veliki na sve one koji razgovaraju sa srpske i albanske strane.

Tvrđem stavu Prištine bi mogla da doprinesu i pojavljivanja prvih optuženih za ratne zločine pred novim specijalnim sudom u Hagu, što se očekuje narednih sedmica. Potpredsednik Vlade Ljimaj je rekao da bi svi pozvani trebalo da se odazovu Sudu.

Pogledajte video 02:59

Pasoš Srbije – tražena roba na Kosovu

nr (beta, zeri, wp)

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Audio i video