Digitalni udar na Nemačku

U sredu (16.11.) se u Sarbrikenu otvara 10. nemački samit IT-branše. Vlada, sa ministrima zaduženim za digitalizaciju, Aleksanderom Dobrintom i Zigmarom Gabrijelom, najpre želi da se malo pohvali. „Mnogo toga smo postigli“, smatra ministar privrede Gabrijel. „Na dobrom smo putu“, dopunio je Dobrint, misleći na širenje internet-mreže u Nemačkoj.

Digitalizacija je relativno spora

I zaista, jedna studija koju su sproveli TNS infratest i Centar za evropska ekonomska istraživanja iz Manhajma, pokazuje da „digitalizacija u komercijalnoj privredi napreduje“. Prema toj studiji, četvrtina nemačke privrede je „dobro“, nešto manje od polovine „prosečno“, a jedna četvrtina „slabo“ digitalizovana. U proseku je digitalizovana gotovo polovina svih internih i radnih procesa u preduzećima – 2015. je to još bilo nešto više od trećine.

Nemačka informaciona i telekomunikaciona branša je 2015. godine s obrtom od 223 milijarde evra bila peto po veličini tržište na svetu, iza SAD, Kine, Japana i Velike Britanije. Sa udelom nešto manjim od pet procenata u zaradi ukupne privrede, ona se nalazi ispred mašinogradnje, a iza saobraćaja i logistike. Nemačka internet-privreda je sa zaradom od oko 111 milijardi evra takođe na petom mestu u svetu.

Milijarde za usavršavanje interneta

I kada je reč o daljem razvoju internet-mreže, nemačka vlada smatra da je na dobrom putu da do kraja 2025. godine stvori „konvergentnu infrastrukturu za prenos gigabitova informacija“, kao što je to nedavno rekao ministar saobraćaja Aleksander Dobrint. Internet-operateri će u tu svrhu u ovoj i sledećoj godini investirati osam milijardi evra. Država će sa svoje strane dodati četiri milijarde.

U privredi i nauci, mnogi sumnjaju da je to sve dovoljno. Sedmočlana grupa profesora i direktora firmi želi da sa prvog samita uputi glas upozorenja. U dokumentu na osam strana zvanom „Sarbrikenski manifest“, oni nabrajaju propuste i iznose brigu kada je reč o šansama Nemačke da iskoristi vreme digitalizacije.

Nemačka još nije iznedrila svetsku IT-firmu

Sada bi trebalo da pomogne i industrijska politika: „Da bismo se vinuli do lige važnih svetskih igrača, potreban nam je evropski program, sličan projektima kao što su Erbas ili CERN“, piše u tom papiru. Manifest su sastavili bivši predsednik udruženja Bitkom i osnivač grupe IDS-šir August-Vilhelm Šer, kao i Volfgang Valster, direktor Nemačkog istraživačkog centra za veštačku inteligenciju.

Pažnju izaziva i to što je apel podržao i bivši šef firme SAP Hening Kagerman. Retko kada su vodeće glave neke privredne grane toliko kritički govorile o propustima i podsećale na izazove koje treba savladati. Autori ipak pišu i da je Silicijumska dolina sa svojom kombinacijom preduzimačkog duha, vrhunskog istraživanja, kapitala i atmosfere, nešto što se ne može jednostavno kopirati. Oni hvale neke slične, manje centre u Nemačkoj, ali pišu i da se „iz njih još nije iznedrila nijedna svetska firma“.

Traži se „udar digitalizacije“

Talas digitalizacije u industriji je za mnoge firme iz Nemačke postao kriterijum uspeha. Pre svega proizvođači automobila, medicinska tehnika, mašinogradnja i koncerni koji proizvode i održavaju infrastrukturu, sve više uviđaju da su podaci i komunikacija sve prisutniji kao deo društvenog modela. Primer je recimo – autonomna vožnja: u nemačkoj privredi rastu brige da će im koncerni kao što su Gugl ili Epl inovacijama uzeti posao.

Tome treba dodati i opasnosti koje za nemačka preduzeća predstavljaju potpuno novi poslovni modeli – stručnjaci govore o ekonomiji platformi. „Digitalne međunarodne platforme prodiru na tržišta na kojima je prevladavala tehnologija proizvodnje i ugrožavaju klasične lidere na tržištu“, piše u IT-manifestu: „Novi mogući poslovni modeli, koji mogu da kanibalizuju dosadašnji posao, moraju se podržati stvaranjem novih firmi i njihovim izlaženjem iz okvira dosadašnjih preduzeća. Bolje da se kanibalizujemo sami, nego da to učine drugi.“

Elektronska uprava – prosek

Deset godina je prošlo otkako je nemačka vlada na prvom IT-samitu digitalizaciju proglasila jednim od najvažnijih političkih zadataka. Sada predstavnici branše smatraju da je postignuto – premalo. I da vlada mora da učini više, ali i da „kroz politiku, privredu i društvo mora da prođe udar digitalizacije“, kao što to piše u Sarbrikenskom manifestu.

Šer kaže da Nemačka mora da postane ne samo bolja, već – mnogo bolja i da se ugleda na napredne zemlje kao što je Južna Koreja. „Gigabit-mreže moraju postao standard“. Autori se već godinama ljute zbog toga što nemačke vlasti ne drže korak sa tekovinama elektronske uprave. „Ne samo što je na tom planu Nemačka prosek, već je  pretiču čak i male baltičke zemlje“. A Nemačka bi trebalo da nosi fenjer digitalizacije!