Deveti novembar u Nemačkoj 20. veka | Politika | DW | 09.11.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Nemačka

Deveti novembar u Nemačkoj 20. veka

Deveti novembar je poseban dan u novijoj istoriji Nemačke. Toga dana je 1918. proglašena republika, 1923. je Hitler pokušao da izvrši puč, 1938. je počeo nacistički pogrom Jevreja. A tog dana je 1989. pao Berlinski zid.

9.11.1918.  Proglašavanje republike

U Berlinu je 9. novembra 1918. dva puta proglašena republika u Nemačkoj: proglasio ju je s jedne strane socijaldemokrata Filip Šajdemann, s druge strane vođa socijalista Karl Libkneht. Na snagu je stuplio samo Šajedmanovo proglašenje republike.

Filip Šajedman drži govor u kome proglašava republiku

Filip Šajedman drži govor u kome proglašava republiku.

Nemački Rajh je time transformisan iz monarhije u parlamentarnu, demokratsku republiku s liberalnim ustavom. To je bio kraj carstva i rođenje Vajmarske republike, prve republike koja je obuhvatila celokupnu Nemačku nacionalnu državu.

Tome je prethodila Novembarska revolucija1918. - mornarski i radnički ustanak. Uprkos proglašenju republike, tog 9. novembra, nemiri su bili nastavljeni i završeni gušenjem ustanka Spartakista, početkom 1919. Spartakisti koje su vodili Karl Libkenht i Roza Luksemburg, zalagali su se za uklanjanje vojske s vlasti, nacionalizaciju glavnih delova industrije i stvaranje socijalističke republike po ugledu na Sovjete. Ustanak je brutalno ugušila nova nemačka vlada na čelu sa socijaldemokratom Fridrihom Ebertom uz pomoć ostataka nemačke carske vojske i desničarskih paravojnih trupa. Karl Liebkneht i Roza Luksemburg su oteti, mučeni i ubijeni 15. januara 1919. godine.

9. 11. 1923. Hitlerov pokušaj puča u Minhenu

Nacionalisti prvi put skreću pažnju međunarodne javnosti. Adolf Hitler je namerno baš na petu godišnjicu republike sa nacionalsocijalistima u Minhenu pokušao da izvrši državni udar. On je kao vođa puča osuđen na pet godina zatvora, ali je zbog dobrog vladanja pušten na slobodu posle samo 9 meseci. Bavarska je htela da ga deportuje u Austriju, ali ona nije htela da ga primi. Hilter je ceo proces iskoristio za svoju propagandu, i u tome je uspeo: do tada je bio nepoznat široj javnosti, a deset godina kasnije bio je kancelar.

Marš nacističkih prvoboraca 1934. u Minhenu na Dan sećanja heroja NSDAP.

Marš nacističkih prvoboraca 1934. u Minhenu na Dan sećanja heroja NSDAP.

Kada je u Nemačkoj uspostavio dikaturu, proglasio je 9. Novembar za državni Dan žalosti, kada se na manifestacijma podsećalo na „heroje koji su pali za partiju - NSDAP".

9.11.1938. Počinje pogrom nad Jevrejima

U čitavoj Nemačkoj i Austriji nacisti su u danima oko 9. novembra 1938. ubijali Jevreje, palili sinagoge, pljačkali jevrejske prodavnice.

Ne zna se gde je ova fotografiaj snimljena 10.11.1038., ali se vidi da su Jevreji vođeni nacistima, išli ulicama ovog grada, tako da su svi mogli da vide šta se događa.

Ne zna se gde je ova fotografiaj snimljena 10.11.1038., ali se vidi da su Jevreji vođeni nacistima, išli ulicama ovog grada, tako da su svi mogli da vide šta se događa.

Ubijeno je 800 Jevreja. Oko 30.000 Jevreja je uhapšeno i odvedeno u koncentracione logore, gde je oko 400 ubijeno ili podleglo povredama od mučenja. Uništeno je više od 1400 sinagoga, kao i hiljade jevrejskih, stanova, radnji i groblja. Nacisti su svoju akciju 9. novembra cinično nazvali „Kristalna noć" ali se taj naziv više ne koristi. Sada se govori o Novembarskim pogromima.

To je bila prekretnica: od 1933 su Jevreji bili diskriminisani, 1938. se počelo se javnim progonima i ubijanjem. Nepune tri godine kasnije 1941. - počeo je Holokaust - sistematsko ubijanje Jevreja i drugih ljudi koji po nacisitičkoj ideologiji nisu bili vredni života.

9.11.1989. Pad Berlinskog zida

Pad Berlinskog zida je događaj koji je promenio svet. Godinu dana kasnije Nemačka je ponovno ujedinjena nakon 41-godišnje podele.

10. novembar 1989. Berlin. U nepsorednoj blizini se nalazi Čekpoint Čarli

10. novembar 1989. Berlin. U nepsorednoj blizini se nalazi Čekpoint Čarli

Nestankom druge diktature na nemačkoj teritoriji – DDR-a, sa političke karte Evrope počeo je da nestaje ceo takozvani real-socijalizam. Završen je Hladni rat Istoka i Zapada.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM